Gradačac: Jedna od fudbalskih legendi Kruševačkog Napredka Ešap Jašarević rođen u Gradašcu , još uvek je vitalan i aktivan u fudbalu. Jel kako reče fudbal je moja prva ljubav i ostaće do kraja života. Kroz naš razgovor na temi o fudbalu.
Specijalno za naš portal sa ljubaznošćuje pristao da pričamo o svemu u fudalalu. Započeli smo priču od početka njegove fudbalske karijere u rodonom Grašacu, gde se ponovo vratio po okonačanju svoje bogate fudbalske karijere i tu danas živi. Fudbal mu je I dalje u krvi I uevk tema broj jedan.
Sa fudbalom sam počeo da se bavim davne 1 966 godine u FK Zvjhezdi , kako smo i svim mi mladi počinjali svoju fudbalsku karijeru. Šest godina kasnije put me vodi u Tuzlu na popularni “Tušanj” u Slobodu, tada člaana Prve lige bivše Jugoslavije.Samo dve godine kasnije tačnije 1978 fudbalski put me vodi u Tursku, gde postajem član Galatasaraja. Zbog poznate afere „Jufuf Hatinić“ vraćam se u zemlju i postajem član Napredka iz Kruševca. Zlatna generacija Napredka kad je pod Bagdalom bilo najviše gledalaca od svih stadiona u bivšoj Jugoslaviji. A kako i nebi kada su u njemu igrali golman Zoran Simović, Škoro, Dušan Pešić, pokojni Jakovljević, Mladen Pešetarac, Nebojša karamarković, Milenko Rajković, Novica i Dragoljub Kostić, Panić, pokojni Erić . I danas kad odem u Kruševac gde mi žive sin i unuk stadion i izletište Bagdala su mi ostali u srcu. Jednostavno u Kruševcu se osećam kao kod kuće svoje .
Na pitanje gde sada živi i šta radi sa osmehom na licu je nastavio rečima: Sada sam ovde u Gradačcu doskora sam radio u školi fudbala u repubilci Srpskoj u Pelagićevu sa dečacima uzrasta od 5 do 12 godina.Trenutno sam u nekoj radnoj gruši pri FK Zvjezde iz Gradačca. Radimo na ome da ponovo animiramo fudbal jer je pao na niske grane. Da ponovo vratimo gledaoce na tribinama i da naparvimo jednu konsolidaciju ekipe i da se vrati kod gledaoaca ona stara fudbalska groznica, kao što je bilo u period 2008 god. kada se upadalo u Premijer ligu BIH-a.. Bilo je tozlatno doba fudbala u Gradašcu. Dolazi i sto godina fudbala u Gradašcu i treba napraviti ekipu za taj jubilej koja će vratiti ugled fudbala, da se domognemo Premijer lige.
Na pitanje kava je atmosfera fudbalska u BIH-a , dali se nazire povratak fudbala na ona stara vremena, kada su stadioni u Tušnju, Grbavici, Koševu pod Belim bregom, bili dupke puni gledalaca Jašarević pomalo setno kaže: Što se tiče fudbala kod nas pa i u ćitavoj EX Jugoslaviji sve se svodi na jedan ili dva kluba kvalitetna. Bez jedne Balkanske lige poput kao što je u košaraci, ne verujem da će brzo doći dobra vremena. Ali po svoj prilici tu bi moralo da se pita na višoj političkoj instanci. Ko zna dali bi moglo da se igra nesmetan fudbal.
Sledeće pitanje je bilo kako vidi njegovu i sada ovu generaciju fudbalskih imena kod nas Jašarević kaže: Ja mislim u moje vreme one naše stare garde da je bilo pre svega veće drugarstvo. Bila je veća želja za dokativanjem, na fudbalskom terenu. Nije se razmišljalo o transferima i nekom novcu. U prvom planu je bila boja kluba za koju igraš, i da daš sve od sebe. Da te ljudi u gradu gde igraš vole i cene. Sada je nastupio totalan biznis. Dete već od 12 godina razmišlja o svom transferu. Do te trasfere treba doći i zaslužiti ih kao što je bilo u naše vreme. U tim godinama sam razmišljao kako ću što bolje da igram. Slobodno mogu da kažem da su najveće zlo sami roditelji dece koji ih prate i kvazi menadzeri. Primera radi maldu repezentaciju Srbije nije pobedila Austrija već sam srbija. U toj selekciji igraju čak devet igrača koji su rođeni tamo i primili državljanstvo Austrije. Znači B tim pobedio a tim, to tako dolazi.
Pri kraju našeg razgovora intersovalo nas je gde su sada njegovi saborci one zlatne generacije fudbalera iz BIH-a za koje zna gde su i šta rade: Dzevad Šećerbegović i Fuad Mulahasanović su u Tuzli na stadionu Tušanj prvi je upravnik staduina drugi je tu. Nisu ništa u klubu imali smo prilike da se sretnemo skoro na 100 godine fudbala u Tuzli povodom izdavanja knjige o Slobodi. Sejad Sušić je u Belgiji, Safet je u trenerskim vcdama. Rizah Mešković je trenr golmana u strućnom štabu Ivice Osima. Franjao Vladić je kordinator u Zrinjskom. Vesenin Đurasović je u Veležu, kao što znate Enver Marić je u Nemačkoj, Enver Hadziabdić u Kataru radi kao trener. Vahid Halihodzić je dugo u Francuskoj. To je onih za koje mogu da se trenutno setim.
Na kraju razgovora Jašarević je uputio veliki pozdrav svojim dragim ljubiteljima fudbala iz Kruševca rečima: Veliki od srca pozdrav za moje „ čarapane“. Nisam bio malo duže ali sve Vas volim i nosim u srcu. Kruševac je moj drugi rodni grad jer i moji namilji žive tamo. Pa koristim priliku da i njih pozdravim i da im porućim da ih puno puno volim. Napredku želim dobre rezultate u Super ligi Srbije rekao je na kraju Ešep Jašarević jedna od živih legendi Bosansko –Hercegovačkog fubala.
Sa fudbalom sam počeo da se bavim davne 1 966 godine u FK Zvjhezdi , kako smo i svim mi mladi počinjali svoju fudbalsku karijeru. Šest godina kasnije put me vodi u Tuzlu na popularni “Tušanj” u Slobodu, tada člaana Prve lige bivše Jugoslavije.Samo dve godine kasnije tačnije 1978 fudbalski put me vodi u Tursku, gde postajem član Galatasaraja. Zbog poznate afere „Jufuf Hatinić“ vraćam se u zemlju i postajem član Napredka iz Kruševca. Zlatna generacija Napredka kad je pod Bagdalom bilo najviše gledalaca od svih stadiona u bivšoj Jugoslaviji. A kako i nebi kada su u njemu igrali golman Zoran Simović, Škoro, Dušan Pešić, pokojni Jakovljević, Mladen Pešetarac, Nebojša karamarković, Milenko Rajković, Novica i Dragoljub Kostić, Panić, pokojni Erić . I danas kad odem u Kruševac gde mi žive sin i unuk stadion i izletište Bagdala su mi ostali u srcu. Jednostavno u Kruševcu se osećam kao kod kuće svoje .
Na pitanje gde sada živi i šta radi sa osmehom na licu je nastavio rečima: Sada sam ovde u Gradačcu doskora sam radio u školi fudbala u repubilci Srpskoj u Pelagićevu sa dečacima uzrasta od 5 do 12 godina.Trenutno sam u nekoj radnoj gruši pri FK Zvjezde iz Gradačca. Radimo na ome da ponovo animiramo fudbal jer je pao na niske grane. Da ponovo vratimo gledaoce na tribinama i da naparvimo jednu konsolidaciju ekipe i da se vrati kod gledaoaca ona stara fudbalska groznica, kao što je bilo u period 2008 god. kada se upadalo u Premijer ligu BIH-a.. Bilo je tozlatno doba fudbala u Gradašcu. Dolazi i sto godina fudbala u Gradašcu i treba napraviti ekipu za taj jubilej koja će vratiti ugled fudbala, da se domognemo Premijer lige.
Na pitanje kava je atmosfera fudbalska u BIH-a , dali se nazire povratak fudbala na ona stara vremena, kada su stadioni u Tušnju, Grbavici, Koševu pod Belim bregom, bili dupke puni gledalaca Jašarević pomalo setno kaže: Što se tiče fudbala kod nas pa i u ćitavoj EX Jugoslaviji sve se svodi na jedan ili dva kluba kvalitetna. Bez jedne Balkanske lige poput kao što je u košaraci, ne verujem da će brzo doći dobra vremena. Ali po svoj prilici tu bi moralo da se pita na višoj političkoj instanci. Ko zna dali bi moglo da se igra nesmetan fudbal.
Sledeće pitanje je bilo kako vidi njegovu i sada ovu generaciju fudbalskih imena kod nas Jašarević kaže: Ja mislim u moje vreme one naše stare garde da je bilo pre svega veće drugarstvo. Bila je veća želja za dokativanjem, na fudbalskom terenu. Nije se razmišljalo o transferima i nekom novcu. U prvom planu je bila boja kluba za koju igraš, i da daš sve od sebe. Da te ljudi u gradu gde igraš vole i cene. Sada je nastupio totalan biznis. Dete već od 12 godina razmišlja o svom transferu. Do te trasfere treba doći i zaslužiti ih kao što je bilo u naše vreme. U tim godinama sam razmišljao kako ću što bolje da igram. Slobodno mogu da kažem da su najveće zlo sami roditelji dece koji ih prate i kvazi menadzeri. Primera radi maldu repezentaciju Srbije nije pobedila Austrija već sam srbija. U toj selekciji igraju čak devet igrača koji su rođeni tamo i primili državljanstvo Austrije. Znači B tim pobedio a tim, to tako dolazi.
Pri kraju našeg razgovora intersovalo nas je gde su sada njegovi saborci one zlatne generacije fudbalera iz BIH-a za koje zna gde su i šta rade: Dzevad Šećerbegović i Fuad Mulahasanović su u Tuzli na stadionu Tušanj prvi je upravnik staduina drugi je tu. Nisu ništa u klubu imali smo prilike da se sretnemo skoro na 100 godine fudbala u Tuzli povodom izdavanja knjige o Slobodi. Sejad Sušić je u Belgiji, Safet je u trenerskim vcdama. Rizah Mešković je trenr golmana u strućnom štabu Ivice Osima. Franjao Vladić je kordinator u Zrinjskom. Vesenin Đurasović je u Veležu, kao što znate Enver Marić je u Nemačkoj, Enver Hadziabdić u Kataru radi kao trener. Vahid Halihodzić je dugo u Francuskoj. To je onih za koje mogu da se trenutno setim.
Na kraju razgovora Jašarević je uputio veliki pozdrav svojim dragim ljubiteljima fudbala iz Kruševca rečima: Veliki od srca pozdrav za moje „ čarapane“. Nisam bio malo duže ali sve Vas volim i nosim u srcu. Kruševac je moj drugi rodni grad jer i moji namilji žive tamo. Pa koristim priliku da i njih pozdravim i da im porućim da ih puno puno volim. Napredku želim dobre rezultate u Super ligi Srbije rekao je na kraju Ešep Jašarević jedna od živih legendi Bosansko –Hercegovačkog fubala. 
