bane: U prepunoj sali Doma kulture u Lebanu sinoć ( četvrtak) Bratislav Anđelković- Bata iz Vučja bio je gost svojih Lebančana , gde i prikazan dokumentarni film “Kamen drevnog sekača 3” u režiji Nebojše Ilića- Ilketa iz Vlasotinca , kao i izložbene slike akvarela i skulptura “Sa zgarišta” Đorđe Anđelkovića. Naime ko je Bratislav Anđelković – Bata ?
Rođen je 1953 godine u Lebanu a sada živi i stvara umetnička dela u Vučju kraj Leskovca. Srednju umetničku školu završio je u Peći . Veliki je dobrotvor i humanista. Svoja dela izlagao je na mnogim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostraanstvu. Veliki uzor u umetnosti mu je poznati srpski slikar Milić od Mačve. Nastavljajući da stvara na tom umetničkom putu , Bata je osnovu za svoja dela tražio u viševekovnoj istoriji srpskog naroda.
Kao podlogu za svoj umetnički rad koristio je platno, , drvo, kožu, kamen ali i minijature poput zrna pšenice, ili tela mrava ili palidrvaca. Na tim minijaturama poznati umetnik je je iscrtao lik Isusa Hrista , ali i srpskih srednjovekovnih vladara i svetitelja, poput svetog Save, i njegovog oca Svetog Simeona, utemeljivača srpske srednjovekovne državnosti i duhovnosti. Nije ni čudo što je mrav na kome je oslikan Sveti Simeon naziva “Hilandarski mrav”.
Pored istoričara koji su ostavili pisani trag o istoriji Leskovca , Bata se svojom umetnošću odužio znamenitim srpskim junacima poput Nikole Skobaljića, srpskog vojvode iz 15 veka, koji je pružao otpor Osmanskim napadima na srednjovekovnu srpsku despotovinu. Otvarajući jednu od Batinih izložbi profesor doktor Tadija Eraković rekao je: “ Bata zna da udari u kamen i stvori varnicu.
Hoda po rekama potocima i planinama a inspiracija su mu žubor vode, pesma pritica, srpske liturgije i manstiri, srpske crkve i svetinje”, Njegova dela su nepesušiva inspiracija pesnicima, ali i filsmim stvaraocima . Upravo je u liku dela Bratislava Anđelkovića našao inspiraciju Nebojša Ilić-Ilke, koji je o umetniku snimio dokumentarnu trilogiju “Kamen drevnog snevača” koji je sinoć prikazan u Domu klulture u Lebanu posetiocima, odnosno gleaocima i obožavoaca Batinih dela
. Za doprinos kulturi , Bata je na Vidovdan2022 godine odlikovan od starne predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića zlatnom medaljom za zasluge. Za svoj zajednički rad Anđelkovića i Ilića su na festivalu “Zlatni vitez”u Moskvi 2010 godine osvojili prestižnu nagradu bronzanog viteza.
I sam Bratislav Anđelković- Bata se obožavocima u Lebanu se obratio sa bine rečima: Ja dolazim iz Vučja a rođen sam odve u Lebanu U Vučju sam iz Lebana prešao da živim 1959 godine, sa roditeljima i bratom i tako je krenulo u Vučju moje inspiracije Skobaljski rad, odnosno Nikole Skobaljića u kanjonu reke Vučjanke gde se nalazio moj atelje i odatle svi radovi kreću. Ja sam se odužio svom kraju radio sam jedno umetničko delo sada ću da ga konzerviram ali i sobzirom da sam ovde rođen u Lebanu a postignut je dogovor da svetlost mojih slika jednog dana ugleda baš ovde u Lebanu.
To će verovatno biti naredne godine jedno 25 radova , tri filma, slika , tako da ostavim trag i ovde u rodnom Lebanu. Ovo što bih reko o ovom filmu koji će se prikazati da smo sa Ilketom planirali mnogo drugačije , čak smo planirali da odemo do Jerusalima, ali se desilo ono štose desilo da nismo mogli, i mi smo treći deo završili ovde s tim što ćemo kasnije produžiti . Film govori o tome da se ja nalazim u svojoj pedesetoj šezdesetoj godini i obilazim u taj svoj poznati atelje, i slike dolaze sa svih prostora gde sam se ja pojavljivao i prestavljao svoju Srbiju
. Ono što me je jako oduševilo što u ovom filmu nema puno mojih dela, već govori o lepoti našeg zavičaja. Znači ja pripadam Vučju, Leskovcu Lebanu, celoj Srbiji . Tako da ja i Ilke bilo gde da odemo mi smo predstavnici juga Srbije. Te godine kada sam dobio Oktobarsku nagradu Leskovca, ja sam dobio i u Vlasotincu jer naš rad donosi uspehe ovome kraju
. Sa Ilketom smo se upoznali 2008 godine i počeli smo da radimo. Najpre sam hteo da isprobam koliko može , i zna i šta ćemo postići . Onda kada sam dao poznati tehst Dušanu Milovanoviću o Ilketu onda je sve bilo jasno da će biti saradnje. Ovom prilikom se zahvaljujem što ste došli u ovolikom broju,
a naš tim se povećao za još jednog člana Aleksandra Spasića, koji nam je dao veliki doprinos za ovaj film , a svoj dalji umetnički put ostavljam unuku Đorđi Anđelkoviću a ja ću polako da se povlačim a njemu želim da bude uspešan. Njegove skulpture govore šta se deslio našog Srbiji. A o Ilketu mogu da kažem sve najlepše jer iz dan u dan iz godinu u godinu on izrasta u velikog filmadziju.
Rođen je 1953 godine u Lebanu a sada živi i stvara umetnička dela u Vučju kraj Leskovca. Srednju umetničku školu završio je u Peći . Veliki je dobrotvor i humanista. Svoja dela izlagao je na mnogim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostraanstvu. Veliki uzor u umetnosti mu je poznati srpski slikar Milić od Mačve. Nastavljajući da stvara na tom umetničkom putu , Bata je osnovu za svoja dela tražio u viševekovnoj istoriji srpskog naroda.
Kao podlogu za svoj umetnički rad koristio je platno, , drvo, kožu, kamen ali i minijature poput zrna pšenice, ili tela mrava ili palidrvaca. Na tim minijaturama poznati umetnik je je iscrtao lik Isusa Hrista , ali i srpskih srednjovekovnih vladara i svetitelja, poput svetog Save, i njegovog oca Svetog Simeona, utemeljivača srpske srednjovekovne državnosti i duhovnosti. Nije ni čudo što je mrav na kome je oslikan Sveti Simeon naziva “Hilandarski mrav”.
Pored istoričara koji su ostavili pisani trag o istoriji Leskovca , Bata se svojom umetnošću odužio znamenitim srpskim junacima poput Nikole Skobaljića, srpskog vojvode iz 15 veka, koji je pružao otpor Osmanskim napadima na srednjovekovnu srpsku despotovinu. Otvarajući jednu od Batinih izložbi profesor doktor Tadija Eraković rekao je: “ Bata zna da udari u kamen i stvori varnicu.
Hoda po rekama potocima i planinama a inspiracija su mu žubor vode, pesma pritica, srpske liturgije i manstiri, srpske crkve i svetinje”, Njegova dela su nepesušiva inspiracija pesnicima, ali i filsmim stvaraocima . Upravo je u liku dela Bratislava Anđelkovića našao inspiraciju Nebojša Ilić-Ilke, koji je o umetniku snimio dokumentarnu trilogiju “Kamen drevnog snevača” koji je sinoć prikazan u Domu klulture u Lebanu posetiocima, odnosno gleaocima i obožavoaca Batinih dela
. Za doprinos kulturi , Bata je na Vidovdan2022 godine odlikovan od starne predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića zlatnom medaljom za zasluge. Za svoj zajednički rad Anđelkovića i Ilića su na festivalu “Zlatni vitez”u Moskvi 2010 godine osvojili prestižnu nagradu bronzanog viteza.
I sam Bratislav Anđelković- Bata se obožavocima u Lebanu se obratio sa bine rečima: Ja dolazim iz Vučja a rođen sam odve u Lebanu U Vučju sam iz Lebana prešao da živim 1959 godine, sa roditeljima i bratom i tako je krenulo u Vučju moje inspiracije Skobaljski rad, odnosno Nikole Skobaljića u kanjonu reke Vučjanke gde se nalazio moj atelje i odatle svi radovi kreću. Ja sam se odužio svom kraju radio sam jedno umetničko delo sada ću da ga konzerviram ali i sobzirom da sam ovde rođen u Lebanu a postignut je dogovor da svetlost mojih slika jednog dana ugleda baš ovde u Lebanu.
To će verovatno biti naredne godine jedno 25 radova , tri filma, slika , tako da ostavim trag i ovde u rodnom Lebanu. Ovo što bih reko o ovom filmu koji će se prikazati da smo sa Ilketom planirali mnogo drugačije , čak smo planirali da odemo do Jerusalima, ali se desilo ono štose desilo da nismo mogli, i mi smo treći deo završili ovde s tim što ćemo kasnije produžiti . Film govori o tome da se ja nalazim u svojoj pedesetoj šezdesetoj godini i obilazim u taj svoj poznati atelje, i slike dolaze sa svih prostora gde sam se ja pojavljivao i prestavljao svoju Srbiju
. Ono što me je jako oduševilo što u ovom filmu nema puno mojih dela, već govori o lepoti našeg zavičaja. Znači ja pripadam Vučju, Leskovcu Lebanu, celoj Srbiji . Tako da ja i Ilke bilo gde da odemo mi smo predstavnici juga Srbije. Te godine kada sam dobio Oktobarsku nagradu Leskovca, ja sam dobio i u Vlasotincu jer naš rad donosi uspehe ovome kraju
. Sa Ilketom smo se upoznali 2008 godine i počeli smo da radimo. Najpre sam hteo da isprobam koliko može , i zna i šta ćemo postići . Onda kada sam dao poznati tehst Dušanu Milovanoviću o Ilketu onda je sve bilo jasno da će biti saradnje. Ovom prilikom se zahvaljujem što ste došli u ovolikom broju,
a naš tim se povećao za još jednog člana Aleksandra Spasića, koji nam je dao veliki doprinos za ovaj film , a svoj dalji umetnički put ostavljam unuku Đorđi Anđelkoviću a ja ću polako da se povlačim a njemu želim da bude uspešan. Njegove skulpture govore šta se deslio našog Srbiji. A o Ilketu mogu da kažem sve najlepše jer iz dan u dan iz godinu u godinu on izrasta u velikog filmadziju.
