Repezentativac iz Sudulice Petar Stošić uzor mladih
Surdulica: Sa osmehom na licu, dečakog pogleda, u ringu neprikosnoven borac, pred kojim su padali veliki broj boksera na raznim revijama, bilo kod nas ili van naših graničnih okvira. Narvno reč je o dvadesetdvogodišnjem momku iz Surdulice Petru Stošiću, sa kojim smo specijalno za naš portal razovarali uglavnom na temi o boksu. Pokazao je da je uvek spreman na razovor o njegovoj ljubavi prema ovoj plemenitoj veštini , koja se polako ali sigurno vraća na mesto uspeha u Srbiji.
KAKO JE POČELA VAŠA KARIJERA ?
Sa svojih 11 godina po prvi put sam kročio u sali za treninge u Surdulici. U početku to nije bilo ništa ozbiljno. Početak je bio rekreativnog karktera, sve dok moj prvi i jedini klupski trener dosada Saša Radosavljević nije video u meni talenta. Počeo je da me hvali, što je to meni prijalo. Davalo mi je još više elana da se posvetim boksu. Imao sam u početku dobre klupske drugove, lepo smo se slagali i trenirali zajedno. Prvi moj uspeh bio je 2010 godine na Držanom prvenstvu za školarce, gde sam osvojio zlatnu medalju, koliko se sećam u kategoriji do 46 kg. U boksu kao i ostalim sportovima može uvek bolje. Bio sam prvak Srbije u kadetskoj, omladinskoj i seniorskoj konkurenciji. Dosad u svojoj bokserskoj karijeri imam preko 150 mečeva u svim uzrasnim kategorijama, po mojoj proceni oko 120 puta sam izlazio kao pobednik.
KAKVI SU VAM BOKSERSKI PLANOVI ?
Još uvek sam bokser u amatreskoj konkurenciji. Planiram i o profesionalnim vodama, ima nekih kombinacija, zasad samo razmišljam o Olipiskom sportu, aprila meseca me čeka revija „ Beogradski pobednik“ kao jedna od provera moje spremnosti pred prvenstvo Evrope koje je na programu juna meseca u Belorusiji. Kao i klupsko takmičenje za ekipu „ Naisus“ iz Niša. Repezentativac sam već šest godina, kako u juniorskoj tako i seniorskoj konkurenciji. Kao repezentativac nasupao sam na revijama „Zlatan gong“ u Skoplu, „ Beogrdski pobednik“, „ Zlatna rukavica“, prvenstvo Evrope. Bilo je medalja zlatna u Skoplju, srebrna na „ Beogradskom pobedniku“ U ring sam ulazio sa mnogo poznata imena u boksu. Nekog sam pobedio, od nekog izgubio. Neki od njih su sada proslavljeni bokseri. Tako da za prvenstvo Evrope očekujem sigurno poziv seletora Miodraga Perunovića. Već sam seletiran kao prvi u mojoj kategoriji od bosera Srbije, tako da ozbiljno se već polako pripremam. Nadam se da ću biti spreman, ako mi se ukaže prilika za medalju sigurno ću pokušati da je osvojim.
KOJI SU VAM MEČEVI OSTALI U SEĆANJU ?
Ja sam boser koji nije naviko da često gubi. Za mene je svaki meč koji izgubvim ostao u sećanju, ma da ima i onih koji sam dobijao tešeko i sečam se njih uvek. Jer po meni iz izgubljenog meča se najbolje uči i stiče iksustvo u boksu. Bili su to dva mečeva jedan u Rumuniji sa sa prvakom Evrope, borac koji boksuje Svetsku ligu, pobednik na Olipiskom igrama, reč je o kvalitenom bokseru po imenu Pat mc Kormack koji je zaista pravi šampion. Drugi borac je iz Škotske po imenu Josh Taylor koji je trenutno VBC prvak sveta, od njega sam izugubio 2012 godine i to tesno, čak pregalavanjem sudija.
KOME DUGUJEŠ ZAHVALNOST ?
Pre svega naveću zahvalost dugujem mom klupskom treneru Saši Radosavljeviću, od njega sam naučio prve bokserske korake. Naravno i u repezentaciji sam sarađivao sa prvim trenerima i selekotorima, ali su temelji boksa u malim klubovima. U ringu nemam neki specijalitet, za svakog protivnika moram bti spreman i prilagoditi se njegovim načinom boksovanja, jer sa jednim stilom se nemože boksovati u ringu stalno. Uvek ima razičitih stilova sa kojim boksuju protivnici sa kojima se borim.
KAKVO JE MIŠLJENJE O LIGI SRBIJE ?
To je odlična stvar za sam boks kao sport. Pre svega zbog iskustava, zbog njenog postojanja kao liga. Bokseri će imati često mečeve, naravno boksovaće se da bi se i zaradio neki dinar. Jedino što očekujem da bude više klubova uključeno u takmičenje.Ako ne ove verujem da če naredne godine biti ih više. Naravno sve zasluge idu ljudima iz Bokserskog saveza Srbije. Pre svih Nenadu Borovčaninu kao predsedniku. On je uneo znatne promene u boksu, tako što se tiče njega sve pohavle na njegov račun.
BRANITE TRENUTNO BOJE BK „NAISUS“ IZ NIŠA
U dosadašnjem prvenstvu odboksovao sam pet mećeva i sve ih rešio u svoju korist za ekipu „ Naisus“ iz Niša kod trenera Slobodana Kostića. Kapiten sam ekipe i tu ću ostati do kraja prvenstva, ma da ima poziv od nekoliko klubova iz samog vrha tabele. Tu sam krenuo i tu ću da završim prvenstvo.
ŠTA ZNAČE ZA VAS BAZIČNE PRIPREME ?
Bazične pripreme su bitne za celokupnu boksersku sezonu koja očekuje jednog boksera. Na njima se radi na sticanju fizičke pripremlejnosti, snage i izdržljivosti. Sve drugo je bitnije nego u klubu. Samo zbog toga što smo tamo nas puno, zato što možemo da radimo svi zajedno na jednom mestu. Planiramo koji će nam biti protivnici u narednom periodu. Prikupljamo jedni od druge svoja iksustva, narvno tu su i promenjljivi sadržaji treninga. Sada je umesto Tomislava Antelja imenovan za selektora Miodrag Perunović. O njemu je suvišno govoriti ko je on u boksu. Mogu samo da kažem sve najbolje. Pre svega dobar i obrazovan čovek, dok je nejgova bokserska kariejra svima nama poznata. Bio je prvak Evrope, učenik Olipiskih igara, profseionalac, tako da nema šta da se kaže loše. Na pripremama moj cimer je bio Darko Stanković , koji je pre svega dobar momak, znamo se oko deset godina. Bokosvali smo zajedno od juniorskih dana . Tu su još moj klupski drug iz Surdulice Nikola Stevanović, pa Aleksa Mitić iz Leskovca. Sve su to dobri moji kolege sa kojima je uvek milina provoditi slobodno vreme na pripremama.Narvno i treniramo zajedno i složni smo na treninzima.
KAKO JE POČELA VAŠA KARIJERA ?
Sa svojih 11 godina po prvi put sam kročio u sali za treninge u Surdulici. U početku to nije bilo ništa ozbiljno. Početak je bio rekreativnog karktera, sve dok moj prvi i jedini klupski trener dosada Saša Radosavljević nije video u meni talenta. Počeo je da me hvali, što je to meni prijalo. Davalo mi je još više elana da se posvetim boksu. Imao sam u početku dobre klupske drugove, lepo smo se slagali i trenirali zajedno. Prvi moj uspeh bio je 2010 godine na Držanom prvenstvu za školarce, gde sam osvojio zlatnu medalju, koliko se sećam u kategoriji do 46 kg. U boksu kao i ostalim sportovima može uvek bolje. Bio sam prvak Srbije u kadetskoj, omladinskoj i seniorskoj konkurenciji. Dosad u svojoj bokserskoj karijeri imam preko 150 mečeva u svim uzrasnim kategorijama, po mojoj proceni oko 120 puta sam izlazio kao pobednik.
KAKVI SU VAM BOKSERSKI PLANOVI ?
Još uvek sam bokser u amatreskoj konkurenciji. Planiram i o profesionalnim vodama, ima nekih kombinacija, zasad samo razmišljam o Olipiskom sportu, aprila meseca me čeka revija „ Beogradski pobednik“ kao jedna od provera moje spremnosti pred prvenstvo Evrope koje je na programu juna meseca u Belorusiji. Kao i klupsko takmičenje za ekipu „ Naisus“ iz Niša. Repezentativac sam već šest godina, kako u juniorskoj tako i seniorskoj konkurenciji. Kao repezentativac nasupao sam na revijama „Zlatan gong“ u Skoplu, „ Beogrdski pobednik“, „ Zlatna rukavica“, prvenstvo Evrope. Bilo je medalja zlatna u Skoplju, srebrna na „ Beogradskom pobedniku“ U ring sam ulazio sa mnogo poznata imena u boksu. Nekog sam pobedio, od nekog izgubio. Neki od njih su sada proslavljeni bokseri. Tako da za prvenstvo Evrope očekujem sigurno poziv seletora Miodraga Perunovića. Već sam seletiran kao prvi u mojoj kategoriji od bosera Srbije, tako da ozbiljno se već polako pripremam. Nadam se da ću biti spreman, ako mi se ukaže prilika za medalju sigurno ću pokušati da je osvojim.
KOJI SU VAM MEČEVI OSTALI U SEĆANJU ?
Ja sam boser koji nije naviko da često gubi. Za mene je svaki meč koji izgubvim ostao u sećanju, ma da ima i onih koji sam dobijao tešeko i sečam se njih uvek. Jer po meni iz izgubljenog meča se najbolje uči i stiče iksustvo u boksu. Bili su to dva mečeva jedan u Rumuniji sa sa prvakom Evrope, borac koji boksuje Svetsku ligu, pobednik na Olipiskom igrama, reč je o kvalitenom bokseru po imenu Pat mc Kormack koji je zaista pravi šampion. Drugi borac je iz Škotske po imenu Josh Taylor koji je trenutno VBC prvak sveta, od njega sam izugubio 2012 godine i to tesno, čak pregalavanjem sudija.
KOME DUGUJEŠ ZAHVALNOST ?
Pre svega naveću zahvalost dugujem mom klupskom treneru Saši Radosavljeviću, od njega sam naučio prve bokserske korake. Naravno i u repezentaciji sam sarađivao sa prvim trenerima i selekotorima, ali su temelji boksa u malim klubovima. U ringu nemam neki specijalitet, za svakog protivnika moram bti spreman i prilagoditi se njegovim načinom boksovanja, jer sa jednim stilom se nemože boksovati u ringu stalno. Uvek ima razičitih stilova sa kojim boksuju protivnici sa kojima se borim.
KAKVO JE MIŠLJENJE O LIGI SRBIJE ?
To je odlična stvar za sam boks kao sport. Pre svega zbog iskustava, zbog njenog postojanja kao liga. Bokseri će imati često mečeve, naravno boksovaće se da bi se i zaradio neki dinar. Jedino što očekujem da bude više klubova uključeno u takmičenje.Ako ne ove verujem da če naredne godine biti ih više. Naravno sve zasluge idu ljudima iz Bokserskog saveza Srbije. Pre svih Nenadu Borovčaninu kao predsedniku. On je uneo znatne promene u boksu, tako što se tiče njega sve pohavle na njegov račun.
BRANITE TRENUTNO BOJE BK „NAISUS“ IZ NIŠA
U dosadašnjem prvenstvu odboksovao sam pet mećeva i sve ih rešio u svoju korist za ekipu „ Naisus“ iz Niša kod trenera Slobodana Kostića. Kapiten sam ekipe i tu ću ostati do kraja prvenstva, ma da ima poziv od nekoliko klubova iz samog vrha tabele. Tu sam krenuo i tu ću da završim prvenstvo.
ŠTA ZNAČE ZA VAS BAZIČNE PRIPREME ?
Bazične pripreme su bitne za celokupnu boksersku sezonu koja očekuje jednog boksera. Na njima se radi na sticanju fizičke pripremlejnosti, snage i izdržljivosti. Sve drugo je bitnije nego u klubu. Samo zbog toga što smo tamo nas puno, zato što možemo da radimo svi zajedno na jednom mestu. Planiramo koji će nam biti protivnici u narednom periodu. Prikupljamo jedni od druge svoja iksustva, narvno tu su i promenjljivi sadržaji treninga. Sada je umesto Tomislava Antelja imenovan za selektora Miodrag Perunović. O njemu je suvišno govoriti ko je on u boksu. Mogu samo da kažem sve najbolje. Pre svega dobar i obrazovan čovek, dok je nejgova bokserska kariejra svima nama poznata. Bio je prvak Evrope, učenik Olipiskih igara, profseionalac, tako da nema šta da se kaže loše. Na pripremama moj cimer je bio Darko Stanković , koji je pre svega dobar momak, znamo se oko deset godina. Bokosvali smo zajedno od juniorskih dana . Tu su još moj klupski drug iz Surdulice Nikola Stevanović, pa Aleksa Mitić iz Leskovca. Sve su to dobri moji kolege sa kojima je uvek milina provoditi slobodno vreme na pripremama.Narvno i treniramo zajedno i složni smo na treninzima.
