“Ovim sportom počeo sam da se bavim 2008. godine, pošto sam prethodno okušao sreću u karate sportu i malo u boksu, ali tu jednostavno nisam pronašao sebe”, priča sportista za Jugmediu. A u teretanu je krenuo samo da nabaci mišiće. “Međutim, 2010. godine u svojoj kategoriji do 75 kilograma imao sam svoj prvi zvanični nastup u Beogradu. Nisam se proslavio. Smatrao sam da sam za sam vrh ali se pokazalo drugačije. Shvatio sam da treba još mnogo više da radim”. Takvo poimanje sporta se isplatilo. Na njegovom zidu u porodičnoj kući su okačena mnoga priznanja i zahvalinice. Tu su 24 medalje od ukupno 26 učešća na takmičenjima, od toga 14 zlatnih i po 5 srebrnih i bonzanih odličja. Učestvovao je na takmičenjima u mnogim našim gradovima, ali i na svetskom kupu u Italiji gde je osvojio 5. mesto u boldibildingu.  Na poslednjem takmičenju u Leskovcu Savić je ponovo zablistao u svojoj kategoriji do 93 kilogramna težine. Podigao je 185 kilograma u bench pressu, duplo više od sopstvene telesne težine. “Leskovac je jedan od najačih gradova u Sbiji kad je reč o takmičenju u nench pressu i najtradicionalaniji. Tu se pojavljujem posednjih godina redovno imam dosta mojih prijatelja  i zasita se osećam kao  kod svoje kuće”. Savić u Srbiji nema dostojnog protivnika u svojoj kategoriji u bench pressu, ali želi da ruši balkanske, evropske i svetske rekorde. “Do kraja godine prestoji mi drugi deo takmičenja koji će početi oktobra meseca i želim da godinu okončam uspešno kao prvi deo”, kaže. Veliku zahvalnost za svoj uspeh duguje, veli, svojim roditeljima i bratu Žarku, ali se nada da će ga, konačno, primetiti i nadležni u lokalnoj samoupravi. “Posebno da me ljudi iz Veća za sport prepoznaju kao sportistu koji dostojno prezentuje svoj grad i pomognu mi, pre svega, u finansijskom smislu da istrajem do kraja. Da jednog dana Prokuplju podarim titulu svetskog prvaka i to u obe kategorije”. Savić je, inače, po struci menadžer i radio je na nekoliko mesta, ali privremeno. Trenutno radi po klubovima i ugostiteljskim lokalima kao obezebeđenje.