Niš: Jedana od naših najboljih juniorki u amaterskom boksu Nišlika Nina Stajković, po izgedu vedrog i nasmejnaog lica, dok iz njenih ruku sevaju munje u protivnike koji izađu da joj se suprostave u ringu. Boksom se odlučila da se bavi posle bezuspešnih pokušaja u karate sportu i atletici. Počela je sa svojih 13 godina. Posle šest godina prvi meč imala je u Aleksincu za protivnicu je imala Aleksandru Stevanović iz Kruševca. Dosad je odboksovala preko tridestak mečeva i većina od njih su pobede, naročito u poslednje vreme kada je već stasala u pravog borca u ringu.
Njen dosadašnji najveći uspeh je drugo mesto i srebrna medalja 2018 godine na Evropskom prvenstvu za juniore u Rusiji u gradu Anapa. Pre nekoliko dana kao takmičarka profi kampa BK Čip iz Beograda imala je i svoj prvi profi meč koji je ubedljivo dobila Mariju Todorović iz Bosne, nedozvolivši joj da meč odboksuje do kraja, prekidom u trećoj rundi. Podigla je publiku na noge u prepunom amfitetaru na Niškom keju reke Nišave i oduševila sve gledaoce. Najveća podrška sa tribina stizala je od njenih drugova i drugarica koje su je čitavog meča bodrili i pomogli da dođe do prve profesionalne pobede. Pobeda koja će Nini mnogo značiti za dalje bavljenje boksom. Sport u kome je rukavicama zamenila lutke i ostale igračeke koje vole devojčice, još pre šest godiana kada je po prvi put zakoračala na trenige BK Naissus u Nišu kod trenera Slobodana Kostića, od koga je naučila prve veštine u ovom plemenitom sportu.
Nadam se da sam u boksu pronašla sebe,kaže na početku Nina Stajković specijalno za naš portal i nastavila: Posle nekoliko pokušaja u drugim sportovima, shvatila sam da je boks moja najveća ljubav i da ću se njime baviti sve dok budem mogla. Očekujem još bolje rezultate. Pogotovu kada sam u poslednje vreme počela da radim sa jednim vrhunskim trenerom Ljubišom Ignjatovićem – Čupom , od koga se nadam daću mnogo još tajni u boksu naučiti. Naravno veliuku zahvalnost dugujem mojim roditeljima ocu Radetu i majci Ljiljani, od kojih imam maksimalnu saglsnost i podržavaju me da istrajem do kraja. Uporedno sa boksom redovna sam učenica četvrte godine Građevinske škole u Nišu i smatram da nebi trebala da zapostavim školovanje, jer moraju jedno i drugo da budu moja ljubav.
Dosta treniram , jer bez treninga nema ni uspeha u ovom sportu. Dosad sam prolila dosta znoje, tek mi predstoji još mnogo, mnogo rada da bi sebe još bolje usavršila u ovom sportu. Posebno je atraktivan za nas devojčice, jer se retko mi odlučujemo da se bavimo ovim sportom. Nadam se daće to jednog dana dase isplatiti ovaj uloženi drud i vreme koje je moj saveznik, jer sam još uvek mlada takmičarka. Za novcem u ovom sportu dosad nisam se borila , veće je ljubav prema boksu, ako ga bude bilo u daljoj mojoj karijeri biće dobrodošao.Vreme će pokazati dokle je moj domet u ovom sportu.Nadam se da ću biti vrlo uspešna.
Njen dosadašnji najveći uspeh je drugo mesto i srebrna medalja 2018 godine na Evropskom prvenstvu za juniore u Rusiji u gradu Anapa. Pre nekoliko dana kao takmičarka profi kampa BK Čip iz Beograda imala je i svoj prvi profi meč koji je ubedljivo dobila Mariju Todorović iz Bosne, nedozvolivši joj da meč odboksuje do kraja, prekidom u trećoj rundi. Podigla je publiku na noge u prepunom amfitetaru na Niškom keju reke Nišave i oduševila sve gledaoce. Najveća podrška sa tribina stizala je od njenih drugova i drugarica koje su je čitavog meča bodrili i pomogli da dođe do prve profesionalne pobede. Pobeda koja će Nini mnogo značiti za dalje bavljenje boksom. Sport u kome je rukavicama zamenila lutke i ostale igračeke koje vole devojčice, još pre šest godiana kada je po prvi put zakoračala na trenige BK Naissus u Nišu kod trenera Slobodana Kostića, od koga je naučila prve veštine u ovom plemenitom sportu.
Nadam se da sam u boksu pronašla sebe,kaže na početku Nina Stajković specijalno za naš portal i nastavila: Posle nekoliko pokušaja u drugim sportovima, shvatila sam da je boks moja najveća ljubav i da ću se njime baviti sve dok budem mogla. Očekujem još bolje rezultate. Pogotovu kada sam u poslednje vreme počela da radim sa jednim vrhunskim trenerom Ljubišom Ignjatovićem – Čupom , od koga se nadam daću mnogo još tajni u boksu naučiti. Naravno veliuku zahvalnost dugujem mojim roditeljima ocu Radetu i majci Ljiljani, od kojih imam maksimalnu saglsnost i podržavaju me da istrajem do kraja. Uporedno sa boksom redovna sam učenica četvrte godine Građevinske škole u Nišu i smatram da nebi trebala da zapostavim školovanje, jer moraju jedno i drugo da budu moja ljubav.
Dosta treniram , jer bez treninga nema ni uspeha u ovom sportu. Dosad sam prolila dosta znoje, tek mi predstoji još mnogo, mnogo rada da bi sebe još bolje usavršila u ovom sportu. Posebno je atraktivan za nas devojčice, jer se retko mi odlučujemo da se bavimo ovim sportom. Nadam se daće to jednog dana dase isplatiti ovaj uloženi drud i vreme koje je moj saveznik, jer sam još uvek mlada takmičarka. Za novcem u ovom sportu dosad nisam se borila , veće je ljubav prema boksu, ako ga bude bilo u daljoj mojoj karijeri biće dobrodošao.Vreme će pokazati dokle je moj domet u ovom sportu.Nadam se da ću biti vrlo uspešna.
