PREDSEDNIK KLUBA MARINA ARSIĆ

Leskovac: Tragajući za telnima sporta u Leskovcu posetili smo GAK Leskovac i moj prvi sagovornik je bila predsednica kluba”alfa i omega” Marina Arsić koja je dugo godina u klubu i sa kojom smo prvo razgovarali na temu rada i postojanja kluba da bi se talenti mogli razvijati u prave sportiste koji će jednog dana izrasti u one prave atletičare

Pa upravo reč prepuštamo Marini Arsić koja nam je predstavila sliku svog kluba rečima: U našem klubu imamo sve uzrastne kategorije dece- atletičara od 3,5 godina pa naviše, imamo u klubu i Seniore i Veterane. Zadovoljna sam radom i funkcionisanjem kluba , deca treniraju marljivo, uz njih su treneri koji im dosta posvećuju pažnju u njihovom razvoju. Takođe su stručni za svoj deo posla , jedino nam hvali atletska staza i to nam je gorući problem za još boljim funkcionisanjem i rada kluba.

Imamo obećanje gradonačelnika dr Gorana Cvetanovića da će nam u skorije vreme rešiti i taj problem, i tada ćemo moći ozbiljije da radimo i rezultati će sigurno biti daleko bolji nego sada. Profesionalni trener u klubu je Srđan Stojanović bivši aktivni sportista , tako da dovoljno poznaje atletiku i svoje znanje na decu prenosi na najbolji mogući način.

Tu je uz njega i pomoćni trener Nenad Spasić. Imamo maskimalnu podršku lokane samouprave u Leskovcu na čelu sa dr gradonačelnikom Goranom Cvetanovićem i za svaku aktivnost koju organizujemo imaju razumevanja da nas pomognu . Brend nam je "Vidovdanske trke" koje organizujemo tradivionalno 20 godina, krenuli smo i sa trkom "beba u puzanju” , to je nešto novo radimo druga godina zaredom i nadam se da će i ta manifestacija prerasti u tradicionalnu.

I sve to radimo u dogovoru sa lokalnom samoupravom kao što rekoh na čelu sa dr gradonačelnikom Goranom Cvetanovićem, kome se iskreno putem javnosti zahvaljujemo svi u klubu na razumevanje koje ima za naš atletski klub.

Aktivni smo i redovno učestvujemo na sva prvenstva, krosevima, atletskim takmičenjama po kalendaru Atletskog saveza Srbije, uličnim trkama, raznim mitinzima . Nabrojala bih samo njih nekoliko od gradova pored Leskovca u Kraljevu, Nišu, Kruševcu, Beogradu, Novom Sadu.

NA PITANJE DALI POSTOJI RAZLIKA KOD ATLETIČARA KAD SE POČELO PRVIH GODINA I SAD U OVO VREME ?

Da budem iskrena itekako postoji , jer ranije su deca nekako bila ozbiljnija , vrednija, roditelji su bili više zainteresvani za razvoj njihove dece u sportu, Sad je to malo teže, zato što sad deca više vremena provode uz kompljutere, telefone, nema skoro jedno dete koje nema mobilni telefon u to vreme to nije bilo tako. To sedenje duže za kompjuterom dolazi do deformiteta kičmene moždine , tako da mora mnogo više da se radi sa njim, da ih trener prvo nauči da najosnovnije stvari znači da mogu da trče.

Tako da sada pogotovu za trenere ima više posla nego ranije. Ranije smo imali manje problema nisu bili zastupljeni kompjuteri . Deca su tada znala da trče da se igraju , ne da se bave samo atletikom nego i ostalim sportovima.

Mi smo klub kao jedna porodica i prvo kada u klubu krenemo sa decom da razgovaramo pitamo ih kako je u školi , dali imaju probleme ako ih imaju mi to rešavamo u dogovoru sa njihovim razrednim starešinama ili učiteljima. Znači gledamo da deca budu prvenstveno dobri đaci a onda i dobri atletičari , jer jedno sa dugim mora da bude kako treba.

Saradnja sa roditeljima i komunikacija sa njih je bila uvek dobra, , sve što nam ustrebaju tu su uz nas i zasad što se tiče toga nemamo nikavih problema sve funkcioniše na najboljem nivou.

Što se tiče saradnje sa drugim atletskim klubovima i tu možemo da se pohavlimo da je dobra, a na prvom mestu su Vlasotince i Dimitrovgrad kao i sa AK Železnik iz Niša.

Inače sa ponosom mogu da se pohalim da i dan danas naš mentor i saradnik i koji nam pomaže u radu i postojanju je proslavljeni repezentativac još bivše Jugoslavije gospodin Dane Korica i mi mu za to dugujemo veliku zahvalnost što podržava naš rad i postojanje kluba. I uvek nam pritekne u pomoć kad nam ustreba njegova pomoć i često je naš gost u Leskovcu.

Uspeh jednog kluba po meni najviše zavisi od samog trenera pa tek od dece. Jer sa decom bar u ovo vreme treba mnogo da se radi jer ako se dobro radi onda ima i više uspeha kako na takmičenjima tako i u samom njihovom napredku kao sportisti. Jer atletika zahteva mnogo odricanja i rada, za razliku od drugih sportova , a jedan od najglavnijih faktora da bi se došlo do uspeha je da deca vole atletiku i da vreedno rade sa voljom.

Svi pa verovatno i vi se slažete da je atletika kraljica sporta . Znači tu se prvenstveno uči pravilno disanje, trčanje i kada prođu kroz atletiku ako im se ne dopada ili mi procenimao onda im preporučujemo da se bave i drugim sportom recimo košarkom fudbalom rukometom. A ako procenimo da je talent za atletiku onda nam je cilj da ostane tu u klubu.

Na kraju bih preporučila svima ne samo deci već i odraslim da se bave atletikom-trčanjem, jer atletika je nešto naj zdravije gde se može pomoći i ako ima ta osoba neke zdravstvene probleme.

Bile su to reči predsednice kluba Marine Arsić a mi smo hteli da čujemo i profesinalnog trenera u klubu bivšeg aktivnog sportiste Srđana Stojanovića koji je dodao što je možda predsednica kluba proupstila da kaže, pa je između ostalog rekao: Prvo da kažem da sam ja profesionalni trener u klubu već duže vreme i naročito u početnoj fazi kluba da smo iznedrili veliki broj kvalitetnih atletičara, među njima i repezentativce recimo Jovan Zdravković, Marija Nikolić i još nekoliko imena za koja nemogu da se setim ali bilo ih je još nekoliko.

Oni su postajali repezentativci kroz naš stručni rad recimo pre 15-ak godina kada je bilo drugo vreme , jer se nisu koristili kompjuteri, telefoini , video igrice i druge društvene mreže. Zato sada imamo dosta problema u radu sa decom jer su dosta neaktivana . Kad dođu kod nas u klub i odluče da se bave atletikom mi prvo radimo na tome da korigujemo te nepravilnosti koje imaju i posle oni krenu sa trčanjem i radom programa koji imamo u klubu zacrtanim pravilnikom. Uslovi su prvi faktor baviti se nekim sportom , ali kada ima volja i želja za tim sportom onda i bez vrhunskih uslova za rad mogu da izađu u vrhunske atletičare i beleže vrhunske rezultate. Po meni najveći faktor za uspeh je volja i želja za radom i da im treneri posvete dosta pažnje i rezultat dođe sam po sebi.

Trebalo bi da vreme učini svoje da se vrate ona stara dobra vremena kada deca dođu zdravog duha spremni i potpuno zdravi bez ikakvih deformiteta , jer ranije je bila zdravija ishrana i već na samom početku su mogli da istrče i po 2-3 km bez problema . Sada da bi došli do tog stadijuma treba mnogo da se radi da se trudimo da korigujemo pa tek onda kasnije da očekujemo neke skromne rezultate. U saradnji sa mojim pomoćnikom kolegom Nenadom Spasićem trudimo se da vratimo nivo atletike u našem klubu kao što je bilo ranije. Zasad to ide dobro , ali se nadam da će to biti još bolje kako vreme prolazi. Jer imamo tu neku mladu selekciju dece koja su zavolela atletiku i u mnogome nam olakšava da radimo i da ih unapredimo. Na tom nivou imamo potpunu podršku predsednice kluba Marine Arsić i među nama vlada jedna saradnja, razumevanje koje je na vrhunskom nivou. Jednostano mi smo jedna velika sportska porodica koja se uvažava i poštuje  međusobno.