NAĐA REŠILA DA BRUSI TALENTE
Leskovac: Gimnastički klub „ Dubočica „ iz Leskovca ostao je neočekivano za jednog vrsnog takmičara manje. Talentovana Nađa Jovčić, je pomalo neočekivano za sve u klubu, donela odluku da prestane da se bavi aktivno gimnastikom , da bi se posevetila trenrskom i sudiskom pozivu ubuduće. Biće to po svoj prilici gubitak za ovaj uzorni gimnastički kolektiv u takmičaskom smislu, međutim možda će biti bolje kad je reč o budućim takmičarima , jer će Nađa u radu sa početnicima , možda imati mnogo više uspeha, na početku ovog posla I dalje.
O svom početku bavljenja gimnastikom kaže: Sa svoje osme godine pošto sam bila mnogo hiperaktivno devojčica, težila sam uvek nekim pokretima, jednostvano bila sam nestašna, odlučila sam da to negde iskažem. Prva pomisao mi je bila da se bavi baletom. Međutim dok sam ja donela odluku , škola baleta se ukinula. Po preporuci brata on mi je dao predlog da se posvetim gimnastici. Tako sam po prvi put 2012 god. ušla u sali na treninge. Sa prvim trenerom sa kojim sam se susrela u sali za treninge bila je Mira Krgović, potom sam mnogo naučila od Tanje Kostić i u poslednje vreme od Stefana Miloševića, sa kojim ću nastaviti da radim svoj trenerski poziv. Vreme će pokazati dali sam odluku donela na vreme ili ishitreno. Ipak sam odlučila da se skoncentrišem na školske obaveze. Učenica sam prve godine Gimnazije u Leskovcu, učenje oduzima mnogo vremena i koncentracije za treninge, pošto je škola u prvom planu. Jer kako idu godine sve mi je teže da radim neke gimnastičarske discipline . Devojčice otprilike u ovim mojim godinama završavaju da se bave ovim sportom. Zato smatram da je sedam godina bilo dovoljno da budem aktivna sportsikinja.
Nađa se nemože pohavliti nekim velikim brojem medalja, al zato nije ona kriva, već sistem takmičenja , koji je proređen u ovom sportu poprilično. Osvojila je ukupno sedam medalja, od toga tri zlatne isto toliko srebrnih i jedna bronzana, uz veći broj diploma i zahvalnica. Najviše uspeha imala je u radu sa drugarica iz kluba Majdom Marković i Jovanom Manojlović. Omiljena disciplina joj je parter i greda, ma da se takmičila i u višeboju. Kako kaže ipak najviše je napredovala kod trenera Stefana Miloševića, jer su predhodni treneri uglavnom treninge bazirali na vežbama, dok kod njega se na treningu rade i mnogo teži elementi.
Na kraju nam ne preostaje ništa drugo nego da našem sagovorniku poželimo srećan trenerski poziv i kako sama reče smatra da će biti mnogo uspešnija kao trener nego takmičarka. I mi verujemo da će to tako biti, jer je reč o dobroj gimnastičarki.
V. STEVANOVIĆ
O svom početku bavljenja gimnastikom kaže: Sa svoje osme godine pošto sam bila mnogo hiperaktivno devojčica, težila sam uvek nekim pokretima, jednostvano bila sam nestašna, odlučila sam da to negde iskažem. Prva pomisao mi je bila da se bavi baletom. Međutim dok sam ja donela odluku , škola baleta se ukinula. Po preporuci brata on mi je dao predlog da se posvetim gimnastici. Tako sam po prvi put 2012 god. ušla u sali na treninge. Sa prvim trenerom sa kojim sam se susrela u sali za treninge bila je Mira Krgović, potom sam mnogo naučila od Tanje Kostić i u poslednje vreme od Stefana Miloševića, sa kojim ću nastaviti da radim svoj trenerski poziv. Vreme će pokazati dali sam odluku donela na vreme ili ishitreno. Ipak sam odlučila da se skoncentrišem na školske obaveze. Učenica sam prve godine Gimnazije u Leskovcu, učenje oduzima mnogo vremena i koncentracije za treninge, pošto je škola u prvom planu. Jer kako idu godine sve mi je teže da radim neke gimnastičarske discipline . Devojčice otprilike u ovim mojim godinama završavaju da se bave ovim sportom. Zato smatram da je sedam godina bilo dovoljno da budem aktivna sportsikinja.
Nađa se nemože pohavliti nekim velikim brojem medalja, al zato nije ona kriva, već sistem takmičenja , koji je proređen u ovom sportu poprilično. Osvojila je ukupno sedam medalja, od toga tri zlatne isto toliko srebrnih i jedna bronzana, uz veći broj diploma i zahvalnica. Najviše uspeha imala je u radu sa drugarica iz kluba Majdom Marković i Jovanom Manojlović. Omiljena disciplina joj je parter i greda, ma da se takmičila i u višeboju. Kako kaže ipak najviše je napredovala kod trenera Stefana Miloševića, jer su predhodni treneri uglavnom treninge bazirali na vežbama, dok kod njega se na treningu rade i mnogo teži elementi.
Na kraju nam ne preostaje ništa drugo nego da našem sagovorniku poželimo srećan trenerski poziv i kako sama reče smatra da će biti mnogo uspešnija kao trener nego takmičarka. I mi verujemo da će to tako biti, jer je reč o dobroj gimnastičarki.
V. STEVANOVIĆ 
