NADJA TASIĆ
Vučje: Po preporuci predsednika kluba Vladimira Ranđelovića i trenera Katarine Stojković pripala mi je čast i zadovoljstvo da javnosti najpre predstavim kapitena kluba ŽFK Vučice Nadju Tasić, koj aje i već bila u Staroj pazovi i pod budnim okom je fudbalskih stručnjaka iz ženkog fudbala koji prate njen razvojni put u ženskom fudbalu.
Paupravo reč prepuštamo Nađi Tasić koja je jako komunikativna i mi smo je samo slušali i zabeležili šta je sve rekala za naš portal i na taj način smo je predstavili kao bisera fudbalskog u Vučju odnosno u Jablaničkom kraju , pa i Leskovcu gde pripada Vučje.
Na početku bez trunke stida Nađa Tasić kaže: Član sam ŽFK Vučice od pre 2 godine i pošto živim u Velikom Trnjanu na domak Vučja putujem na svakom treningu i ne smeta mi nimalo. Počela sam zvanično da treniram 16 jula 2022 godine i sa klupskim drugaricama sam dve godine , družim se sa njima i to drugarstvo je na zavidnom nivou .
Slažemo se dobro i kao jedna smo porodica. Zahvalila bih se pre svega predsedniku kluba Vladimiru Ranđeloviću i treneu Katarini Stojković, za moj dosadašnji razvoj.
Osećam se u klubu kao da treniram svih sedam godina, jer upravo danas je sedam godina postojanja i rada uspešnog kluba ŽFK Vučice iz Vučja jer je osnovan prvi put 25 maja 2017 godine.
Trener mi je Katarina Stojković koju sam već pohvalila koja je i skoro dobila licencu trenera u ženskom fudbalu, dok predsednika Vladimira Ranđelovića izuzetno cenim i poštujem , jer je uvek uz nas i maksimalno se trudi i obezbeđuje nam uslove za nesmetan rad i napredovanje u fudbalu.
Svaki dan je tu sa nama na treningu trudise koliko god može. Takođe se trudi da nam sve objasni na treningu šta i kako trebamo da rdimo i živimo da bi napredovale u fudbalu. Takođe je sa nama na svakoj utakmici bilo to ovde u Vučju ili na gostovanju, i ako igramo kući obezbedi nam jedan obrok ako gostujemo imamo po dva obroka obavezno, to je za svaku pohvalu.
Što se tiče mene igram na poziciji desnog krila i posebno mi je čast i zadovoljstvo što sam u jedno tako uzornom ženskom fudbalskom kolektivu ja kapiten, i to mi daje još više motiva i želje za još veći rad na treningu i napredovanje. Smatram da i ženski fudbal ima mesto u sportu i netreba ga nikad podceniti
, i mnogim devojčicama bih preporučila da se bave fudbalom pre svega zbog njihovog mentalnog i fizičkog zdravlja i razvijanja, kao i da postanu jednog dana pravi fudbaleri i uvaženi građanu u sredini u kojoj žive. Ja što se tiče mene volim fudbal od malena , treniram i cilj mi je da uspem u fudbalu i da jednog dana postanem profesionalni fudbaler i obučem dres sa državnim grbom Srbije , pa ako mi se ukaže prilika da se okušam i van naših granica u nekom poznatom ženskom Evropskom klubu.
Što se tiče škole pohađam osnovnu školu u Velikom Trnjanu učenica sam 8 razreda i mogu da se pohvalim da sam “vukovac” , jer škola i fudbal moraju da idu jedno pored drugog. Da bi bila uspešna moram da imam plan i cilj jer jedno bez drugim nemože , uspeh u fudbalu bez uspeha u školi ili upeh u školi bez fudbala ne idu jedno bez drugim.
U Ime naj čitanijeg sportskog portala juga Srbije kao vlasnik Nađi bih poželeo da joj se ostavre sve želje kako u f udbalu tako i privanom životu i da jednog dana bude uvažen akademski građanin i cenjena u njenoj sredini gde živi i radi.
Paupravo reč prepuštamo Nađi Tasić koja je jako komunikativna i mi smo je samo slušali i zabeležili šta je sve rekala za naš portal i na taj način smo je predstavili kao bisera fudbalskog u Vučju odnosno u Jablaničkom kraju , pa i Leskovcu gde pripada Vučje.
Na početku bez trunke stida Nađa Tasić kaže: Član sam ŽFK Vučice od pre 2 godine i pošto živim u Velikom Trnjanu na domak Vučja putujem na svakom treningu i ne smeta mi nimalo. Počela sam zvanično da treniram 16 jula 2022 godine i sa klupskim drugaricama sam dve godine , družim se sa njima i to drugarstvo je na zavidnom nivou .
Slažemo se dobro i kao jedna smo porodica. Zahvalila bih se pre svega predsedniku kluba Vladimiru Ranđeloviću i treneu Katarini Stojković, za moj dosadašnji razvoj.
Osećam se u klubu kao da treniram svih sedam godina, jer upravo danas je sedam godina postojanja i rada uspešnog kluba ŽFK Vučice iz Vučja jer je osnovan prvi put 25 maja 2017 godine.
Trener mi je Katarina Stojković koju sam već pohvalila koja je i skoro dobila licencu trenera u ženskom fudbalu, dok predsednika Vladimira Ranđelovića izuzetno cenim i poštujem , jer je uvek uz nas i maksimalno se trudi i obezbeđuje nam uslove za nesmetan rad i napredovanje u fudbalu.
Svaki dan je tu sa nama na treningu trudise koliko god može. Takođe se trudi da nam sve objasni na treningu šta i kako trebamo da rdimo i živimo da bi napredovale u fudbalu. Takođe je sa nama na svakoj utakmici bilo to ovde u Vučju ili na gostovanju, i ako igramo kući obezbedi nam jedan obrok ako gostujemo imamo po dva obroka obavezno, to je za svaku pohvalu.
Što se tiče mene igram na poziciji desnog krila i posebno mi je čast i zadovoljstvo što sam u jedno tako uzornom ženskom fudbalskom kolektivu ja kapiten, i to mi daje još više motiva i želje za još veći rad na treningu i napredovanje. Smatram da i ženski fudbal ima mesto u sportu i netreba ga nikad podceniti
, i mnogim devojčicama bih preporučila da se bave fudbalom pre svega zbog njihovog mentalnog i fizičkog zdravlja i razvijanja, kao i da postanu jednog dana pravi fudbaleri i uvaženi građanu u sredini u kojoj žive. Ja što se tiče mene volim fudbal od malena , treniram i cilj mi je da uspem u fudbalu i da jednog dana postanem profesionalni fudbaler i obučem dres sa državnim grbom Srbije , pa ako mi se ukaže prilika da se okušam i van naših granica u nekom poznatom ženskom Evropskom klubu.
Što se tiče škole pohađam osnovnu školu u Velikom Trnjanu učenica sam 8 razreda i mogu da se pohvalim da sam “vukovac” , jer škola i fudbal moraju da idu jedno pored drugog. Da bi bila uspešna moram da imam plan i cilj jer jedno bez drugim nemože , uspeh u fudbalu bez uspeha u školi ili upeh u školi bez fudbala ne idu jedno bez drugim.
U Ime naj čitanijeg sportskog portala juga Srbije kao vlasnik Nađi bih poželeo da joj se ostavre sve želje kako u f udbalu tako i privanom životu i da jednog dana bude uvažen akademski građanin i cenjena u njenoj sredini gde živi i radi. 
