Gimnastički klub „Kolut“ iz Leskovca koji postoji taman toliko koliko u svojim redovima ima jednog vanseriskog taleta, koja se svojim radom na treningu, voljom za uspeh, zalaganjem i odricanjem od mnoge druge dečije lepe igrice, da bi uspela ono što kako sama reče najvše voli da radi. Pa čak i od knjige, škoske klupe, ono što treba da joj pomogne da jednog dana postane svoj na svome.
Reč je o jedanestogodišnjoj Leni Stoiljković iz Leskovca učenici završnog trećeg razreda OŠ „Kosta Stamenković“ u Leskovcu. I pored toliko veliki ljubavi za ovom sportom ona je odlična učenica. U njemom dnevniku su sve same petice.
Još pre nego što smo uspeli da pronađemo klub u kome će da trenira Lena kaže na početku majka Bojana u njoj se „rađala želja“ za gimnstikom. Dok su druge devojčice žudile za igračke, prvenstveno lutkice, ona je radila sama vežbe početničke iz gimnastike. Pronašli smo klub u kome je sada. Rodila se ona sportska ljubav, zavolela je od prvog dana trenera Gorana Stojanovića. U njoj se još više probudila želja za bavljenjem ginastikom. Ni kući nije „ mirna“ u svom dvorištu svaki trenutak iskorsiti za vežbanje. Zimi kad je primorana zbog hladnoće kuća je njena druga sala za treninge. Ne propuštamo skoro nijedan trening. Ja kao majka sam njena „verna senaka“ u nameri da će istrajati i jednog dana biti onaj pravi gimnastičar sa kojim ćemo mi kao roditelji biti ponosni, potom klub, pa i čitav grad. Ona je živahna, temperamentna ali ne prelazi one granice nepristojnog ponašanja, naprotiv vrlo je razumna devojčica. Prihvata svaku kritiku i savet.
Dosad je Lena osvojila samo tri medalje na takmičenjimna dve kao pojedinac i jednu u ekipnoj konurenciji. To su bile ujedno i prva odličja za ovaj klub iz Leskovca, koji je možda i jedan od najmlađih sportskoh kolektiva u gradu na reci Veternici, čiji je vlasnik i trener dobro poznato ime u gimnastičkom sportu u ovom gradu Goran Stojanović. Odličja su osvojena u Nišu i Negotinu i o tom njenom napredku trener Stojanović kaže: Lena je po meni jedan od bisera našeg kluba. Ima još devoljčice koje nesmemo da podcenimo u klubu. Međutim ona je zamalo ispred njih. Pravi je ideološki vođa u klubu. Na treningu željna je rada, htela bi da čitav trenig protekne u njenom radu bez predaha. Krasi je istrajnost, vera u sebe da će jednog dana uspeti u ovom sportu. Moj odnos sa njom je možda u velikoj meri doprineo da bude na treningu opuštena, bez nimalo treme. Posebno je hrabra u svakoj vežbi bilo to na parteru ili spravama. Na njoj je daliće uspeti u daljem radu i razvoju kao gimsantičarka. Ja sam lično ubeđen da hoće . Kao trener trudiću se da joj pomognem onoliko koliko su moje mogućnosti. Lena i ja smo u izvarednim odnosima, lepo se slažemo i sve što joj kažem na treningu „ upija“ brzo shvata šta tražim od nje i koje su njene mogućnsti, sa zadovoljstvom govori Stojanović.
Ni super talenat Lena se nije libila da kaže bez trunke stida: Cilj mi je da svojim radom, zalaganjem i odricanjem za ovim sportom da ga što bolje savladam i da na takmičenjima osvajam što više medalja i to zlatnog sjaja. Gimnastika je moja prva ljubav , međutim neću zapostaviti ni školske obaveze. Svesna sam da je škola na prvom mestu. Nastaviću sa treniranjem gimsnatiku i drugi sport me ne zanima. Želim da jednog dana svojim roditeljima posebno majci Bojani sav njen trud koji ulaže u moj razvoj opravdam dobrim rezultatima. Zasad su za mene sve discipline u ovom sportu zanimljive, vreme će možda pokazati za koju ću se opredeliti.
Preostaje nam da Leni poželimo što bolje rezultate , uspeh u školi , da se uvek kroz život seća ovog našeg prvog interviju, koji će nadamo se na nju pozitivno uticati, kao jednoj svetranoj devojčici kao i super taletovanoj gimsatičarki pred kojom je blistava gimstičarska karijera.
