ĐORĐE MILOŠEVIĆ NASTAVLJA OČEVIM PUTEM ŽITORAĐA - O Bojanu Miloševiću – Paljki, i njegovom fudbalskom kroju, odavno je već sve napisano i rečeno, a od skoro još jedan Milošević počinje da trasira svoj put na fudbalskoj sceni. Đorđe Milošević, 16-godišnji standardni fudbaler Kopernikus Železničara, polako ali sigurno počinje da nadmašuje fudbalski zenit svog oca. Na 14 utakmica u ovoj polusezoni stigao je da se tri puta upiše među strelce i da tri puta bude asistent, ali bez obzira na brojke, Đorđe svojim partijama je zasigurno jedan od najboljih fudbalera Kopernikus Železničara. S obzirom da je Miloševićima fudbal u genima zanimalo nas je da li je i njegova ljubav prema fudbalu slučajna, ili je genetika tu umešala prste. Ove sezone je po igri jedan od najistaknutijih šrafova Kopernikusa, a kako nam kaže mlađani Milošević, udeo u tome ima i promena pozicije, s obzirom da je sa zadnjeg veznog, prešao na poziciju krila. – Mislim da je najviše zbog gena, i zato jer mi tata bio fudbaler, ali malo i zbog Ronaldinja i Mesija, to su mi omiljeni igrači. – kaže nam najmlađi Milošević, i dodaje da je otac s obzirom na svoje bogato fudbalsko iskustvo i njegov najveći kritičar: Često mi daje savete jer je ipak i on bio fudbaler i zna dosta o fudbalu. Ipak, imati jednog uspešnog sportistu u kući nasledniku obično ume da bude teret, ali Đorđe kaže da je njemu ipak to povlastica što mu je otac poznato fudbalsko ime na jugu Srbije. – Više je povlastica, ima malo i tereta jer ipak je tata bio dobar fudbaler, a ja želim da nadmašim njega. Ali uživam u fudbalu i treniram naporno, nadam se da će to doneti rezultate koji će pomeriti granice uspeha u našoj kući. Bivši omladinac Žitorađe, Red Stara, Šampiona i sada Kopernikusa, kaže da nema omiljenu sezonu, ali da se ova polu sezona kandiduje za to zvanje. – Nemam omiljenu sezonu, ali omiljena mi je ova zadnja polusezona, prvi deo, jer sam promenio poziciju, sa veznog na krilo i dajem više golova, imam više asistencija. Često u sastavu niških ekipa poslednjih nekoliko godina možemo prepoznati imena Đoletovih vršnjaka, sa teritorije Žitorađe, pa shodno tome možemo videti da Žitorađa ima fudbalskog potencijala, ali to rezultati prvog tima ne govore. – Naravno da ima perspektive, ali ne znam koliko njih ostaje ovde jer nije baš sjajno stanje u Žitorađi, nema ni mlađih selekcija, ali mislim da to može da se promeni. – objašnjava nam Milošević. A ono što njegov tim izdvaja od drugih u Nišu jesu treneri, a otkriva i da najbolje na terenu sarađuje sa Ilijom Petkovićem, sa kojim često deli stranu na terenu. – Mislim da imamo trenutno jednog od boljih trenera u Nišu, možda nemamo najbolji kadar igrača, ali smo jako uporni i mislim da je to najbitnije. A na terenu se najviše volim da igram sa Ilijom Petkovićem, igra desnog beka, ja desno krilo, često smo na istoj strani i imamo baš dobru komunikaciju i odgovara mi kao igrač. S obzirom da je veći deo karijere bio na poziciji ”razbijača” protivničke igre, zanimalo nas je ko mu je uzor od dva najbolja zadnja vezna u Evropi. – Pa s obzirom da od ove sezone igram krilo, sviđa mi se kako igra Tadić i mislim da smo slični po stilu igre, ali između Veratija i Kantea, mislim da sam sličniji Kanteu, i više mi se sviđa on kao igrač, Kante jer je jako uporan i zato je ovde gde je. – otkriva nam za kraj mladi Đorđe Milošević. Jedno je sigurno, taman kad su svi pomislili da se dugo neće čuti o fudbalskim virtuozima Miloševićima iz Žitorađe, Đorđe rešava da svojim talentom i radom sve neverne tome, natera da još dugo čitaju o fudbalskom majstorstvu s kojim se rađaju Miloševići. N.Tonić