Novajlija u Zona – jug , Jedinstvo iz Gornjeg Stopanja sasvim zasluženo je po drugi put u svojoj bogatoj fudbalsko istoriji izborilo plasam u ovom rangu kao prvoplasirani tim Jablaničke okružne lige.
Velike zasluge za takv uspeh idu na ruku izvanrednog golmana Dušana Jevtića koji je naprosto bio nesavladljiv na golu. Primio je samo 26 golova i po mnogima, što je i pokazao izbor ljudi koji su za to zaduženi , da je dva puta za redom proglašavan od starne žirija Okruga za najboljeg golmana u tom rangu takmičenja.
Bogato fudbalsko iskustvo sa oko 20 godina na golu, računajući početak karijere kao petlić u FK Slogi iz Leskovca pa sve do danas.
Počeo sam sa svojih 8 godina u petlićima FK Sloge iz Leskovca najpre kao odbranbeni igrač, da bi posle samo nekoliko nekoliko meseci pošto sam uvideo da mi to ne odgovara, odlućio sam se da stanem na gol i nisam se pokajao do dan današnjeg dana. Prve golmanske veštine učio sam od trenera Novicu Jovanovića- Notu . U najmlađim kategorijama Sloge proveo sam punih četiri godina od petliće do omladince.pšrvo moje vatreno kršćenje na golu seniorskog tima bilo je protiv Trjala u Kruševcu za Fk Slogu tadašnjeg člana Srpske lige.Potom sam branio za Vučje kada je bio član Zone. U Bobištu sam branio takođe i tamo sam sa tom ekipom osvojio Kup Jablaničkog okruga , pošto smo u finalu bili bolji od Dubočice.Nažalost te godine i pored pobede u Kup takmičenju ispali smo iz lige. Potom godinu dana provodim u Jedinstvu iz Bošnjaca kao članu Zone kod trenera Igora Mitića, da bih se četiri godine vratio u svoje Gornje Stopanje u moj klub FK Jedinstvo i dostigo po meni svoj vrhunac kao golman na golu mog mesnog kluba.
Po rečima Dušana najveći po njemu krivac što nije više uspeo je njegov otac Miodrag koji je u to vreme kada je trebalo da mu se pruži prava šansa bio predsednik FK Sloge i bio mu je cilj da u svoje redove ima iksusne golmane, ma d aje po nekad dobijao priliku da brani a li po njegovim rečima ne onu pravu. Dolaskom u Fk Jedinstvo pošto je privatnim biznisom vezan za svoj sredinu . Bilo je nekih ponuda da promeni klub ali je ipak ostao veran klubu, po svoj prilici tu će završiti i svoju bogatu golmansku karijeru.
U klubu u kojem sam sada tu je čist amaterizam. Igramo za boje kluba, za svoje selo. Nemamo ni dinar nadoknade za taj uloženi trud. Superiorno smo osvojili prvo mesto u Jablaničkoj okružnoj ligi. Moja predviđanja su da ćemo u Zoni –jug kao novajlij biti tu negde oko sredine tabele. Nećemo biti lak zalogaj za nijedan klub, ma da je kvalitet mnogo bolji nego u okrugu. Za ovako dobre odbrane velike zasluge pripadaju i igračima koji igraju ispred mene, takozvani štoperi Stefan Stanković i Saša Marinković, koji su svojim odličnim igrama meni pomogli da budem tako visko kotiran golman i istaknem se dobrim odbranama. Poručio bih navijačima da dođu u što većem broju , da nam pomognu da se zajednički radujemo svakoj pobedi. Mi ih nećemo izneveriti dobrim igrama, pružićemo svoj maskimum na terenu, nećemo biti za nikog topovska hran. Trudiću se da nastavim sa dobrim odbranama , da i u Zoni pokažem svoj kavitet kojim posedujem.
O svom sinu Dušanu i matičnom klubu FK Jedinstvo otac Miordag sa iskrenošću kaže: Dušan je mogao mnogo više ali kao sedamnaestogodišnjak bio je još neskusan i bio je na klupi Sloge iz Leskovca. Kao predsednik kluba želeo sam uspeh kluba i dovodio iskusne igrače , naravno i golmane. Sigurno sam pogrešio što nije više dobijao priliku, ali sam takav čovek da nebih kružile glasine kako forsiram svog sina a druge zapostavljam iskusnije i ne želim dobro klubu u kome sam prvi čovek.
Što se tiče Fk Jedinstva neću im za neku pomoć okrenuti nikad leđa. To su moja deca iz moje sredine gde živim i privređujem. Ne u onoj meri kada sam bio i tu predsednik kada smo bili u Zoni, prilike su u klubu takve i pomoći ću uvek koliko mogu. Lep je ulazak u Zon a- jug, jer imamo oko 800 domova, ljubitelji fudbala su to zaslužili jer su posete uvek dobre na utakmicama. Gorići problem kao i kod mnogih drugih klubova tako je i u Jedinstvu finansiske prirode. Verujem da će se to prevazići u hodu. Mi koji nismo u klubu pomoćićemo koliko možemo. Želim im dobre rezultate uz dobre igre u novom rangu takmičenja rekao je na kraju Miodrag Jevtić, kome i dan danas kuca srce za svoj klub.
Počeo sam sa svojih 8 godina u petlićima FK Sloge iz Leskovca najpre kao odbranbeni igrač, da bi posle samo nekoliko nekoliko meseci pošto sam uvideo da mi to ne odgovara, odlućio sam se da stanem na gol i nisam se pokajao do dan današnjeg dana. Prve golmanske veštine učio sam od trenera Novicu Jovanovića- Notu . U najmlađim kategorijama Sloge proveo sam punih četiri godina od petliće do omladince.pšrvo moje vatreno kršćenje na golu seniorskog tima bilo je protiv Trjala u Kruševcu za Fk Slogu tadašnjeg člana Srpske lige.Potom sam branio za Vučje kada je bio član Zone. U Bobištu sam branio takođe i tamo sam sa tom ekipom osvojio Kup Jablaničkog okruga , pošto smo u finalu bili bolji od Dubočice.Nažalost te godine i pored pobede u Kup takmičenju ispali smo iz lige. Potom godinu dana provodim u Jedinstvu iz Bošnjaca kao članu Zone kod trenera Igora Mitića, da bih se četiri godine vratio u svoje Gornje Stopanje u moj klub FK Jedinstvo i dostigo po meni svoj vrhunac kao golman na golu mog mesnog kluba.
Po rečima Dušana najveći po njemu krivac što nije više uspeo je njegov otac Miodrag koji je u to vreme kada je trebalo da mu se pruži prava šansa bio predsednik FK Sloge i bio mu je cilj da u svoje redove ima iksusne golmane, ma d aje po nekad dobijao priliku da brani a li po njegovim rečima ne onu pravu. Dolaskom u Fk Jedinstvo pošto je privatnim biznisom vezan za svoj sredinu . Bilo je nekih ponuda da promeni klub ali je ipak ostao veran klubu, po svoj prilici tu će završiti i svoju bogatu golmansku karijeru.
U klubu u kojem sam sada tu je čist amaterizam. Igramo za boje kluba, za svoje selo. Nemamo ni dinar nadoknade za taj uloženi trud. Superiorno smo osvojili prvo mesto u Jablaničkoj okružnoj ligi. Moja predviđanja su da ćemo u Zoni –jug kao novajlij biti tu negde oko sredine tabele. Nećemo biti lak zalogaj za nijedan klub, ma da je kvalitet mnogo bolji nego u okrugu. Za ovako dobre odbrane velike zasluge pripadaju i igračima koji igraju ispred mene, takozvani štoperi Stefan Stanković i Saša Marinković, koji su svojim odličnim igrama meni pomogli da budem tako visko kotiran golman i istaknem se dobrim odbranama. Poručio bih navijačima da dođu u što većem broju , da nam pomognu da se zajednički radujemo svakoj pobedi. Mi ih nećemo izneveriti dobrim igrama, pružićemo svoj maskimum na terenu, nećemo biti za nikog topovska hran. Trudiću se da nastavim sa dobrim odbranama , da i u Zoni pokažem svoj kavitet kojim posedujem.
O svom sinu Dušanu i matičnom klubu FK Jedinstvo otac Miordag sa iskrenošću kaže: Dušan je mogao mnogo više ali kao sedamnaestogodišnjak bio je još neskusan i bio je na klupi Sloge iz Leskovca. Kao predsednik kluba želeo sam uspeh kluba i dovodio iskusne igrače , naravno i golmane. Sigurno sam pogrešio što nije više dobijao priliku, ali sam takav čovek da nebih kružile glasine kako forsiram svog sina a druge zapostavljam iskusnije i ne želim dobro klubu u kome sam prvi čovek.
Što se tiče Fk Jedinstva neću im za neku pomoć okrenuti nikad leđa. To su moja deca iz moje sredine gde živim i privređujem. Ne u onoj meri kada sam bio i tu predsednik kada smo bili u Zoni, prilike su u klubu takve i pomoći ću uvek koliko mogu. Lep je ulazak u Zon a- jug, jer imamo oko 800 domova, ljubitelji fudbala su to zaslužili jer su posete uvek dobre na utakmicama. Gorići problem kao i kod mnogih drugih klubova tako je i u Jedinstvu finansiske prirode. Verujem da će se to prevazići u hodu. Mi koji nismo u klubu pomoćićemo koliko možemo. Želim im dobre rezultate uz dobre igre u novom rangu takmičenja rekao je na kraju Miodrag Jevtić, kome i dan danas kuca srce za svoj klub. 
