Leskovac: Uloga da predstavi svoje vršnjake u kategorijiPionira ovog puta pripala je petnaestogodišnjem Urošu Milovanoviću koji se fudbalskim pozivom bavi već pet godina, znači od svoje desete kod trenera Dušana Savića i sa kojim i dan danas radi.
I na samom početku našeg razgovora prve njegove reči su upravo bile upućene pohvalama na račun trenera Dušana Savića, koji je rekao: Kvalitetan fudbalski igrač , kao i trener to je pokazo u ovih pet godina kako radim sa njim i trenerskog znanja, koji je došao tu da nam prenese svoje profesionalno iskustvo i znanje koje je stekao , kao i fudbalske navike. Uči nas kako da igramo pravi fudbal, i sve pohvale jednom fudbalskom pedagogu, i verujemo svi u njega.
Inače učenik sam I gopdine Trgovinsko -Ugostiteljske škole u Leskovcu, Školse obavez eidu dobro trudim se da uskladim školske obaeze sa fudbalskim maksimalno da nemam problema , jer kako se kaže uvek imamo neki rezervni plan ali treninzi i odlasci na utakmicama moraju da idu jedno sa drugim, što bi se reklo jedno sa drugim “rukom pod ruku”.
Trening je pre svega kada dođemo ovde na ovoj veštačkoj travi da trčimo skoro svakog dana i radimo sa loptom, da smo maksimalno posvećeni i da zanemarimo i zaboravimo na sve ostale stvari sem treninga , da o njemu razmišljamo , da svaki trening odradimo kako treba, kako od nas zahteva trener Dušan Savić i da smo kasnije mirni i slobodni kako treba, da radimo svoje slobodne aktivnosti koje su nam obaveza van terena.
Bez napornog treninga nema osvajanje trofeja i pobede na utakmicama bilo to zvanične ili prijateljske, moraš pružiti svoj maksimum i pokazati koliko si spreman. Što se kaže u žargonu medalja se osvaja na treningu napornim radom a na turnirima ili utakmicama se ide po medalju , gde se odlazi u kom mestu, ili to bilo na svom terenu u Leskovcu.
Želja mi je da jednog dana postanem profesionalac i potpišem svoj prvi profesionalni ugovor, kako bi zadovoljio svoje roditelje i učinio ponosnim sebe naravno.
Na kraju bih mojim drugovima preporučio da se bave sportom, pre svega fudbalom jer je sport možda i jedna od najvažnijih sporednih stvari za jednog mladog čoveka, i da treniraju vredno bez obzira ako poseduju talent on nije dovoljan , već je potreban veoma snažan rad i bitno je da veruješ u svoje snove i mogućnosti i tako ćeš moći jednog dana da ih ostvariš.
Što se tiče ulova kojih imamo za nesmetan rad, pohvale bih uputio na račun uprave kluba na čelu sa predsednikom Dejanom Savićem koji nam maksimalno daju podršku i bez takve saradnje sa mlađim kategorijama mi nebismo postizali dobre rezultate i izrastali korak po korak u prave fudbalere rekao je na kraju super taletovani pionir izdatak škole fudbala Dušana Savića pionir Uroš Milovanović , talent o kome će se tek čuti.
Svakom talentu GFK Dubočice pa i njemu u ime naj čitanijeg sportskog portala juga Srbije od srca želimo da jedog damna ostavri svoje snove, i postane pravo fudbalko ime poput njegovog učitelja Dušana Savića: SREĆNO!!!
Inače učenik sam I gopdine Trgovinsko -Ugostiteljske škole u Leskovcu, Školse obavez eidu dobro trudim se da uskladim školske obaeze sa fudbalskim maksimalno da nemam problema , jer kako se kaže uvek imamo neki rezervni plan ali treninzi i odlasci na utakmicama moraju da idu jedno sa drugim, što bi se reklo jedno sa drugim “rukom pod ruku”.
Trening je pre svega kada dođemo ovde na ovoj veštačkoj travi da trčimo skoro svakog dana i radimo sa loptom, da smo maksimalno posvećeni i da zanemarimo i zaboravimo na sve ostale stvari sem treninga , da o njemu razmišljamo , da svaki trening odradimo kako treba, kako od nas zahteva trener Dušan Savić i da smo kasnije mirni i slobodni kako treba, da radimo svoje slobodne aktivnosti koje su nam obaveza van terena.
Bez napornog treninga nema osvajanje trofeja i pobede na utakmicama bilo to zvanične ili prijateljske, moraš pružiti svoj maksimum i pokazati koliko si spreman. Što se kaže u žargonu medalja se osvaja na treningu napornim radom a na turnirima ili utakmicama se ide po medalju , gde se odlazi u kom mestu, ili to bilo na svom terenu u Leskovcu.
Želja mi je da jednog dana postanem profesionalac i potpišem svoj prvi profesionalni ugovor, kako bi zadovoljio svoje roditelje i učinio ponosnim sebe naravno.
Na kraju bih mojim drugovima preporučio da se bave sportom, pre svega fudbalom jer je sport možda i jedna od najvažnijih sporednih stvari za jednog mladog čoveka, i da treniraju vredno bez obzira ako poseduju talent on nije dovoljan , već je potreban veoma snažan rad i bitno je da veruješ u svoje snove i mogućnosti i tako ćeš moći jednog dana da ih ostvariš.
Što se tiče ulova kojih imamo za nesmetan rad, pohvale bih uputio na račun uprave kluba na čelu sa predsednikom Dejanom Savićem koji nam maksimalno daju podršku i bez takve saradnje sa mlađim kategorijama mi nebismo postizali dobre rezultate i izrastali korak po korak u prave fudbalere rekao je na kraju super taletovani pionir izdatak škole fudbala Dušana Savića pionir Uroš Milovanović , talent o kome će se tek čuti.
Svakom talentu GFK Dubočice pa i njemu u ime naj čitanijeg sportskog portala juga Srbije od srca želimo da jedog damna ostavri svoje snove, i postane pravo fudbalko ime poput njegovog učitelja Dušana Savića: SREĆNO!!! 
