JULIJA SIMIĆ
Medveđa: Moj prvi sagovornik u odbojkaškom klubu ŽOK Jablanica je dvanaesto-godišnja Julija Simić koja je aktivno počela dase bavi odbojkom od pre skoro dve godine. Inače sam učenica šestog razreda i odlična sam učenica inače idem u OŠ Gornja Jablanica i razredni starešina mi je Nataša Stanković
za koju imam samo reči hvale jer je dobar nastavnik i pedagog koja nas vaspitava onako kako treba , pogotovu nas devojčice, da se ne bavimo lošim navikama, pa je i to možda jedan od razloga što sam se opredelila da se bavim sportom i izabrala sam odbojku.
Od prvog dana mi je trener i učitelj odbojke u klubu Radovan Cvetković za koga takođe imam samo reči hvale.Pored toga što je vrstan trener on je i dobar kao čovek ima uvek za nas razumevanja. U klubu mi se posebno dopada što imam dobro društvo kako kod moje saigračice tako i sa muškim delom tima,
svi smo kao jedan i svi smo za jednog a jedan za sve i to nas čini mnogo jačim i podržavamo jedni druge kako na terenu tako i van terena i hale smo u dobrim odnosima i sarađujemo i družimo se.
Inače prve odbojkaške korake sam načinila posle jednog turnira u Medveđi i nijednog trenutka se nisam zasad pokajala.
Smatram da sam u odbojci za ove dve godine zahvaljujući treneru radovanu Cvetkoviću dosta tajni naučila ali smatram da bi postala jednog dana vrsna odbojkašica moram još dosta toga da učim i trudiću se da uspem u tome. Odigrala sam dosta utakmica ali su mi u sećanju ostala pobeda nad ŽOK Vidovdan i ŽOK Gračanicu.kao talent još uvek nisam bila pozvan au nekom kampu na usavršavanje ali se nadam da hoću u skorije vreme.
Takođe veliku podršku mi daju da uspem u odbojci majka Milena i otac Dragoljub i živimo u Medveđi i ne putujem na treningu i to mi je dosta lakše. Za mene je sport jedna zdrava obaveza koja nam pomaže u pravilnom razvoju i čini nas jačim i otpornijim a kada si fizički spreman možeš da više izdržiš napore recimo učenja i lakše se osećaš posle treninga ili utakmice.
Tako da bih kao aktivna odbojkašica preporučila bih svim mojim drugaricama pa i drugovima bilo to iz škole ili moje ulice da se posvete sportu ne mora to da bude odbojka bilo kojim ali će ih učiniti vitalnijim i zdravijim u životu. Jer recimo kad mogu ja da se bavim zašto i oni nebi mogli da se oprobaju i da vide ako ide da se bave ako ne da prestanu, jer sportom kojim se baviš ako ga ne voliš ne možeš ni da uspeš u njemu. Jer takođe bavljenje sportom nas mlade u velikoj meri nas odvaja od loših navika igrica, kompjutera i zvrckanje mobilnih telefona.
