Interviju sa poznatim ortopedom iz Niša, Akademikom profesorom Miloradom Mitkovićem, na temu koje su najčešće povrede u sportu, njihovo zbrinjavanje. Kao i koji su uzroci povreda . Kako dolazi do lakših ili težih povreda kod sportista.
Ko je zadužen za zbrinjavnje povreda?
"Povrede u sportu zauzimaju vrlo značajnoi mesto u savremenoj civilizaciji, pogotovu u razvijenim zemljama. Pa su discipline koje se bave zbrinjavanjem sportskih povreda vrlo razvijene. Oni koji zbrinjavaju sportske povrede to su Ortopedi, Sportski lekari, Fizijatri. U okviru svoje delatnosti svako vrši određenu funkciju. Prilikom bavljenja sportskom aktivnošću neophodno je da budu uključena sva stručna lica, jer u suprotnom broj povreda je znatno veći. Tako recimo imao sam prilike da vidim u Kuvajtu, gde se sportom bave masovno mnogo ljudi, ali često bez jače stručne podrške, pa samim tim dolazi do većeg broja povreda. To su u smislu povrede kolena, ispucanih ligamenata, tetiva. Tako da je zbrinjavanje sportskih povreda svakodnevni posao onih koji se time bave."
Koje su najčešće povrede u sportu?
"Najteže ili najlakše povrede u sportu su svakako u predelu skočnog zgloba, koje se i u opšte u životu događaju. Kad neko recimo kaže“ Uvrnuo stopalo ili skočni zglob“ dolazi do kidanja ligamenata sa spoljne strane skočnog zgoba. Tu je neophodno mirovanje u trajanju od tri nedelja. Kada do otkidanog ligamenata dolazi do potpunog zaratanja, osim ukoliko se ne koristi imobilizacija. I tada dođe do zarastanja ali zbog pokreta u rastegnutom stanju, pa se kasnije uvrtanje stopala ili skočnog zgoba, događa mnogo lakše. Znači prilikom svake povrede u tom delu neophodno je imobilizacija u trajanju od tri nedelja. Ljudi idu često kod nadri lekare u našoj populaciji . To nije redak slučaj, čak i poznatiji ljudi idu kod njih. Nadri lekar ukoliko stavi neku imobilizaciju u vidu zaštite onda je završio posao uspećno. Ako ne stavi imobilizaciju dočiće do zarsnuća u rastegnutom stanju."
"Što se tiče težih povreda tu se smatra kao kidanje ligamenata unutar kolena, naročito prednjeg ukrštanja ligamenata. Jer je njihovo lečenje kompleksno za celu hirušku intervenciju. To upravo traje dugo čak 6 do 8 meseci. U mnogim slučajevima to kidanje nije potpuno , to se na snimku Magnetene rezonance može da se ispita. U tim slučajevima ukoliko s eneko ne bavi profesionlno sportom , ne zavisi mu život od i karijera od toga , onda operacija nije neophodna. . Sa delimičnim skidanjem ligamenata , čovek može da fuksioniše i da se bavi sportom rekretivno ukoliko mu je četvoroglavi mišić vrlo jak. A to je mišić koji se sa prednje stane butine, nasatavlja, vezuje za čašicu i nastavlja skroz do kuka. Ima četiri glave pa se zato zove čćetvoroglavi . Postoje posebne vežbe za jaćanje ovog mišića. Ukoliko je on veoma jak, kao i na drugoj nepovređenoj nozi , onda i delimični nedostatak ligamenata nema nikave posledice on može da kontroliše koleno. Za one ljude koji se opšte ne bave sportom za normalan život i ukoliko imaju više od oko 35 godina onda operacija i kod potpuno prekinutog ligamenta nije nepohodna. Ali za sportsite koji su vrhunskii čija je karijera od značaja za njih, a možda i za celu naciju, onda se često ide odmah na operativni tok. Da bi se ipak vratio i iskoristio godine koje mogu biti posvećene sportu. Da tako budu obaostrano iskorišćene korisno. Postoje drugih niz povreda i u samom kolenu, najčešće je koleno zahvaćeno, kao što su povrede meniskusa, za koje je skoro svaki čuo, za taj vid sportskih povreda. I do njih dolazi ukoliko je sportista ili čovek u opštem životu oslonjen na stopalo koje je malo uvrnuto u polje i hoće odjednom naglo da ustane. U tom momentu meniskus koji predstavlja polumesečastu hrskavicu nađe se priklješten između potkolena i butne kosti. Tom prilikom bude precvikovan na jednom svom delu . tako da taj deo zapadne u centar kolena i stvori blokadu . Čovek ili sportista nemože da ustane ali može da savije koleno. U sportu se to dešava prilikom raznih duelima, doskocima. Međutim za sve povrede bilo kolena ili drugih zglobova , mišića, tetiva, pa i kosti izuzetno je bitno zagrevanje sportista pre početka utakmice koju treba da igraju. To zagrevanje mora da bude najmanje deset minuta."
Zašto je neophodno zagrevanje sportista?
"Ljudski organizam je vrlo složen i svaka tetiva kapslula zgloba ima stotinu hilhada senzora koji šalju informacije koliko su mišići i tetive zategnuti i zglobna kapsula. Ti podacišalje malom kopjuteru u kičmenoj moždini koja se nalazi u leđnom kičmenom kanalu. Na svakom nivou za odgovarajući deo, naprimer iz kolena šalje informacije da su mišići dovoljno zategnuti. Onda iz mozga ide naredba da se napravi recimo jak šut. Međutim ukoliko senzori pokazuju ondi to rade 200 puta u sekundi šalju informacije. Da bi ta sila mogala da izazove kidanje ligamenta onda oni obaveštavaju te kompjuter i taj kompjuter redukuje ( znači smanji signal iz mozga) i ne dozvoli bez obzira mi koliko smo jako hteli da šutnemo, on dozvoli samo onoliko koliko nebismo iskidali mišić ili tetivu."
Kad dolazi do kidanja mišića ili tetive?
"Do kidanja bilo kog dela dolazi zato što mehanizam nije naštelovan. Ukoliko se recimo neko nije dobro zagrejao od sportista za onih makar minimlanih deset minuta. Tada se u toku tog zagrevanja vrši štelovanje tog mehanizma takozvano baždarenje i on će perfektno da fukciniše ukoliko je naštelovan. Ukoliko nije naštelovan onda će onaj kompjuter da propusti signal iz mozga. Da jako odradi kontrakciju mišića i udarac. Ali će mišić biti toliko jako stegnut da će i sam da pukne na jednom mestuili će da pikne tetiva.Isto se događa i ukoliko je sportsita za vreme utakmice premoren. Isto takođe taj kopjuter počinje da zakazuje. Bolje je da tada napsuti teren za igru, da bi se spasio da ne dođe do povrede. Ukoliko se to poštuje povrede su mnogo manje na terenu za igru. Zato i kažem kod nasije koje su edukovane u sportu kod njih je povređivanje i broj sportskih povreda mnogo manji, nego kod onih koji to ne shvataju."
Koliki je značaj pripreme za nepovređivanje?
"Pripreme sportsita igraju veli ulogu i po pitanju povreda izuzetno je važno , Jer nepripremljen sportista nema reflekse koji mogu da kontrolišu sve ovo što sam predhodno rekao. Jer sve ovo kontroliše automatski naš nervni sistem koji upravlja s tim, on to radi automatski radi, tu razmišljanje nema ni vremena niti je neko uspeo da sa razmišljanjem uspeo da spreči te povrede. Na pripremama sportiste se podrazumeva stvaranje refleksa za mnoge radnje i onda je automatska reakcija. Ukoliko su pripreme dobro obavljene njihov prvenstveni cilj je da omoguće sportisti da na određeni način razmišlja u toku utakmice. A da ne obraća pažnju na ove stavri o kojima smo govorili, koje trebaju da se refleksno odvijaju. I ono što bi on razišljao kako da ne dođe do povrede on je već stvorio reflekse, nije opterećen time. Sve se to odvija u nekom militnom delu. On kao pripremljen sportista ima vremena, sekund- dva, da razmisli da na koji način recimo da uputi loptu u kom delu terena. U tom smislu pripreme su od izuzetnog značaja i najbolji fudbaleri ako su pripremljeni onda daju duplo više nego ako nisu pripremljeni."
-
7. novembar 2024.
-
7. novembar 2024.
-
7. novembar 2024.
-
7. novembar 2024.
-
7. novembar 2024.
-
7. novembar 2024.
-
2. maj 2017.
-
26. maj 2017.
-
21. jul 2017.
-
7. novembar 2024.
-
7. novembar 2024.
-
7. novembar 2024.
-
7. novembar 2024.
-
7. novembar 2024.
Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Print