STRAHINJA MIHAJLOVIĆ
Bojnik: Moj treći sagovornik je Srtahinja Mihajlović iz obližnje Pridorice kome ne smeta put od kuće do škole i dolazak na trening. Pasmo upravo odmah počeli sa razgovorom koji mi je odgovarao na postavljena pitanja rečima: Živim u Pridovrici ima 16 godina i košarkom sam počeo da se bavim pre skoro ćetiri godine . Inače sam učenik Tehničke škole Boško Krstić u Bojniku kod razrednog strešine Stefana Zdravkovića. Vrlo dobar sam učenik .
Pored košarke i škole imam kućne obaveze pa nađem za sve vreme i ne pravi mi nikave probleme u raspoređivanju dnevnih obaveza. Imam dobar raspored i kada imam neke obaveze koje ipak uskladim i napravim i vreme za redovan trening. Zsa moj uspešan razvoj pored treneru Zoranu Kostadinoviću dugujem i mojim roditeljma ocu Bojanu Mihajloviću koji je uvek uz mene, čak je i prisutan na svakoj utakmici kad igramo kao domaćini i daje mi vetar u leđa .
Majka Jelena Cenić je takođe uz mene ona brine o mojoj opremi dato bude uvek čisto i spremno kada krenem na trening, ili na utakmicu. Jednostavno i jedan i drugi mi dižu moral, da dam svoj maksimum
Zadovoljan sam radom i zalaganjem da nas što bolje obuči trener Kostadinović i smatram da je jedan od boljih trenera i za njega imam samo reči hvale kao što su i rekli moji klupski drugovi pre mene, ja ih u potpunosti podržavam. Nemam nikavog lošeg isksutva sa njim jer je uvek tu da nam pomogne i da nas nauči nešto novo. Da pokušam da stignem one koji su ispred mene i da pokažem svoj maksimum . Igram na poziciji krila i tu ulogu nikad nebi menja za drugom jer mi ta uloga odlično leži. Najviše u košarci volim timski stil igre ,
volim taj sportski duh , kada jedan drugog bodrimo. Kad smo složni da se ne sukobljavamo u donošenju odluke, nego da se dogovaramo na utakmici o sledećoj akciji i sledeći napad na protivnički koš. Sport je za mene deo života, gde će neko da doživi dobre i loše uspomene. Ja se lično nadam za sebe da ću steći samo dobre uspomene. Volim da u klubu imam dobro društvo i prijatelje sa kojima ću i van sportskih terena da se družim sa njih.
Preporučio bih svim roditeljima da se ne plaše da puste svoju decu da treniraju da se bave sportom da sport nije opasan i da se ne plaše povreda. Jer će u sportu steći nova iskustva u životu i upoznati nove sredine i koristiće za dobro napredovanje u daljem životu.
