Lebane. Tradiconalno obeležavanje dana opštine Lebane 8 novembra, kao i svake tako i ove 2024 dodeljene su nagrade naj zaslužnim pojedincima i kolektivima koji su dali svoj doprinos i trud za ovu sredinu. Jedan od dobitnika povelje je i primarijus dr Milan Petrović trenutno i na funkciji zamenika direktora Kliničkog bolničkog centra u Leskovcu,inače i dugogodišnji načelnik Urologije koga smo posetili i obavili razgovor povodom priznanja za dan opštine Lebane koji je sa zadovoljstvom prihvatio razgovor.

NA PITANJE DALI STE OČEKIVALI TAKVU NAGRADU,DALI SMATRATE DA JE DOŠLA U PRVE RUKE I ŠTA ZA VAS ZNAČI OVAKO LASKAVO PRIZNANJE?

Osmonovembarska nagrada grada Lebana mi itekako znači zato što sam ja dosta vezan za Lebane, imam dosta prijatelja i poznanika u Lebanu . Znači tamo sam završio Gimnaziju od 1973do 1977 godine, znači imam školske drugove, tamo sam i počeo da igram košarku za KK Radan, i jedan sam od osnivača i igrača tog kluba. Klub je formiran 1974 godine, takođe imam dosta pacijenata iz Lebana, dosta sam operisao i lečio, tako da nagradu jesam i nisam očekivao , ali mi ona znači itekako.Ipak mi je drago da se je prepoznao moj rad dugogodišnji, već sledeće godine odlazim u zasluženoj penziji tako da znači skoro četrdeset godina operišem radim. Dosta sam u Leskovcu operisao i u Lebanu sam jedan period radio kao urolog , znači dolazio sam honorarno u Lebanu i Bojniku. Tako da sam tu doprineo sa se dosta da zdravstveno stanje pacijenta iz Lebana i okoline bude bolje. Ne daj bože tumore i te bolesti koje su malidno dosta napredovale, na vreme sam otkrivao i lečio.

DALI VAM OVA NAGRADA DAJE PODSTREK I ZAHVALNOST ŠTO STE UČINILI ZA PACIJENTE IZ LEBANA I OKOLINE ?

Ja se podjedanako posvećujem svakom pacijentu dali je on iz Lebana ili druge sredine recimo Leskovca jednak sam prema svima, tako da sam pošteno radio ovaj radni vek koji je već na samom izmaku, tako da ću nastaviti do poslednjeg dana da radim istim tempom, istim žarom . Znači kod mene nije nije popustio ni entuzijazam ni volja, verovatno na to utiču i moje sportske predispoziciie što sam fizički aktivan i dalje i održavam tu kondiciju. Morate znati za jednog hirurga mnogo je bitno da bi ste mogli da izdržite teške operacije i rad u sali , stajanje i psihičko i umno opterećenje, tako da ću se trudim dok budem radio da radim pošteno i fer kao što sam radio dosad.

NA PITANJE KOME SVE DUGUJETE ZAHVALNOST DR PETROVIĆ KAŽE : Pa zahvanost pre svega dugujem svojoj porodici koja me je podržavala počev od svojih roditelja koji su me usmerili da završim medicinu jer mi je stric bio profesor na poljoprivredu i govorio je devet jezika, a moja pokojna majka je govorila kaže samo hoću ona dva slova, to je dr , pa sam ja i ostvario tu njenu želju .Kao specijalizant bio pozvan da pređem na Urološkoj klinici u Beogradu, i to sam imao otvoren poziv, znači kad hoću mogu da odem, što sam ja odbio i nisam se pokajao nijednog trenutka, jer sam i ovde u Leskovcu uspeo da se ostvarim kao urolog kao lekar . Imam ovde dosta priajtelja, i to mi više znači nego da u Beogradu da krećem od nule.

DOSTA HIRUŠKO-UROLOŠKOG ZNANJA STE NASLEDILI OD VAŠEG KUMA AKADEMIKA PŠROFESORA JOVANA HADZI ĐOKIĆA ?

Da kako da ne znači ono što sam naučio iz Urologije naučio sam na Urološkoj klinici u Beogradu od pre svega od Akademika profesora Jovana-Hadzi Đokića koji moj učitelj a kasnije smo se i okumili , tako da sve to nove tehnike i i te hiruške tehnike koje on usavršavao u inostranstvu u Nemačkoj , Francuskoj Americi znači sad radi i na Kubi radi , tako da sam ja sve to uspeo da pokupim i da bukvalno “ukradem” jer hirurgija se krade kao i svaki posao.

REKLI STE DA JE SPORTJEDAN OD BITNIH FAKTORA VAŠE USPEŠNE LEKARSKE KARIJERE ?

U osnovnoj školi sam igrao fudbal i onda sam imao poziv da postanem član GFK Dubočice, međutim roditelji me nisu pustili i ja nisam hteo , jer fudbal je malo grub sport, ja sam bio krhe građe, tako da sam počeo da igram košarku malo kući napravio sebi koš i pođem ja u Gimnaziju u Lebane i ja nisam imao skok šut nego iz mesta, ali sam bio izuzetno precizan i oni uoče to i i u mojoj drugoj godini Gimnazije se formira košarkaški klub Radan u Lebanu i odmah su me pozvali tako da sam pored Miće Miljkovića PeđeMarjanovića, Baneta Stefanovića , iz Šumana je bio Marjanović, i to smo bili ta prva generacija , prva ekipa KK Radana u formiranju. Znači 1974 godine sam počeo i igrao sam do kraja Gimnazije do 1977 godine, nakon toga sm upisao Fakultet ali sam nastavio da igram košarku znači basketi smo igrali stalno, znači održavali kondiciju jer sport mi je u krvi, a nakon završenog fakulteta i dalje nastavio da se bavim košarkom , pa krenuo pose toga tenis, da bi sad godine su  upitanju zglobovi malo reaguju, asad se bavim pešačenjem-brzom hodanje biciklizmom, kao da to utiče da mogu fizički da izdržim napore koje zahteva operaciska sala, posao doktora morate znači i psihički i fizički da budete spremni, i za dramatične i za bilo kave situacije jer ne znate šta će da vas snađe.

U LEBANU STE SE BAVILI KOŠARKOM ALI STE OVDE U LESKOVCU BILI I KAO SPORTSKI RADNIK ISTAKNUTI POGOTOVO U KK ZDRAVLJE ?

Da bio sam klupski lekar KK Zdravlje i to štobi se reklo u onom “zlatnom vremenu” KK Zdravlja 0d 19195 do 2006 godine. Tada smo bili Prvoligaška ekipa, kada je na svakoj utakmici hala bila puna, ali mi je ostalo u sećanju kada smo Zvezdu i partizana pobeđivali u sred Beograda u hali Pionir sa preko 20 koševa razlike. I tako bio sam u klubu do 2026 godine posle toga su i obaveze ovde na poslu učinile svoje, tu sam načelnik bio 18 godina sad sam 3 godine pomoćnik direktora Opšte Bolnice , ipak nema se vremena za sve.

PORED MEDICINE I SPORTA KOJIM STE SE BAVILI VI STE I JEDAN OD POZNATIH POLJOPRIVREDNIKA NE SAMO U LESKOVCU VEĆ U ČITAVOM OKRUŽENJU ?

Poljoprivredom se bavim rekretativno, to sam nasledio od pokojnih roditelja od oca i majke, tako da nisam hteo da se to ne obrađuje da zaraste u korov. Znači obrađujem tu nekih 5-6 hektara plodnog zemljišta i to pšenicu i kukuruz to mi je naj jednstvanije , ali obrađujem vrlo ozbiljno uvek budu među najboljim prinosima , jer ipak koristim sve agrotehničke mere, sređujem i svoje dvorište u selu imam nekih 26 ari placa pod travom i to treba da se svake nedelje ručno kosi , tako das ei tu dosta fizički umorim dosta, jer mi treba najmanje dva sata da sve to lepo uredim. A tome posebno opušta i relaksira , a ujedno i lepo izgleda avlija. Supruga mi u tome daje podršku ona je zadužena za cveće za za travnatu površinu, tako da zajedno radimo da bi nam bilo prijatno. Jer kad odemo na seoskom imanju mojih pokojnih roditelja zaista se osećamo mnogo lepo.

Mogu da kažem da sam srećan svojom lekarskom i sportskom karijerom, sa uspehom šta sam postigao ovih godina, svojim životom deca su mi završila fakultet, ćerka je Pravnik tu je trenutno u Opštoj bolnici u Leskovcu očekujemo da dobije stalni radni odnos. Sin je takođe završio fakultet Medicine i na specijalizaciji je iz Interne medicine , interesuje ga posebno Endokrinologija, znači dijabetis i bolesti vezana za žlezde. Ćerka se je udala na proleće očekujem da postanem i deda, i to da se ostvari i mislim da sam dosta toga postigao. Prezadovoljan sam onim postignutim, jer  sam se sam  probijao u životu, kao i što znate bili smo u krizi bilo je i nemanja, bilo je inflacija, zemljotresa poplava, ratova, Covid-19, tako da mislim to dosta ojača čoveka, tako da postane iskusniji i stabilniji tako da eto mislim da je dobro da sve to čovek prođe. Takođe je dobro da se služenje vojnog roka za mlade ljude vraća, mislim da treb da prođu malo da se osamostale da vide kako je to. Jer lako je kad te roditelji štite i pomažu znači mora i da sam prođe čovek neke stvari i da vidi da život nije baš tako idealan, da ne mazi već da tu ima i prepreke i loše stvari ali treba čovek da nauči da to prevaziđe mora čovek sve što ga zadesi da prihvati sa relanošću i da gleda da se izbori sa tim.

NA KRAJU NAŠEG RAZGOVORA PITALI SMO ŠTO JE BILO NEIZBEŽNO PITANJE DALI STE ZADOVOLJNI RADOM OSOBLJA ČIJI STE PRVI ČOVEK BILI SKORO  DVE DECENIJE ?

Urologija je tradicionalno najbolja služba u bolnici, počev od osnivača Slobodana Stojanovića  zvanog Cisla, znači ja sam nastavio njegov rad, posle toga su još neke kolege bile između načelnici. Zadovoljan sam jer uvek kad se analizirao rad službi Urologija je uvek bila najbolja u svemu i u radu i u higijeni .Uvek se znalo kad god su dolazile posete sa strane uvek su ih dovodili na Urologiji , pa ministar Zatobor Lončar kad je bio došo je da vidi Urologiju jer Urologija je bila primer higijene ,rada i discipline u celoj bolnici.

Na kraju našeg iscrpnog razgovora zahvalili  smo se primarijusu dr Milanu Petroviću na prihvećenom razgovoru i poželeli mu u ime portala Jugsport.net da sa uspehom dočeka penziju koja je na pragu i da sebi na neki način olakša svoj životni radni vek, na šta nam se zahvalio i poželeo  takođe mnogo čitanosti i rada našeg portala